VICOTEKA

Zašto su bebe iz epruvete najlepše?
• Zato što su ručni rad.

Došla Smrt sa maskom, kosom, i ide od vrata do vrata. Dođe na jedna vrata, zvoni, kad ono, vrata otvara Čak Noris.
Gleda Smrt Čak Norisa, gleda on Smrt, kad odjednom, Smrt digne ruke i vikne:
• MASKENBAL!!!

• Komšija, ide mi dim od tvog roštilja u kuću ...
• A da ti idu ćevapi, ne bi ti smetalo?!

Mujo se uveče vraća s posla. Na stolu ga čeka ženina ceduljica:
• Mama je bolesna, otišla sam kod nje.
On uzdahne i krene ka frižideru da uzme nešto za jelo, a na frižideru ceduljica:
• Hrana je pripremljena, u frižideru je, samo je podgrej u mikrotalasnoj.
Rečeno – učinjeno. Posle večere razmišlja Mujo šta će, kad na krevetu spavaće sobe nađe ceduljicu:
• Sanjaj o meni.
Muji dosade ceduljice, obuče se i kad poče da obuva cipelu, nađe i u njoj ceduljicu:
• Kuda? Kuda?

U toku svađe, muž kaže ženi:
• Joj Milanka, pa ti si najljubomornija žena koju znam!
• Opa, ti dakle znaš i kakve su druge žene?!

Šta kaže kondom na sudu?
• Ljudi, nisam ja kriv, navukli su me!

Kada umreš, ti ne znaš da si umro i nije ti teško. Teško je drugima. Isto je i kada si glup.

Sreću se kolege sa fakulteta neposredno pre diplomiranja, pa će prvi:
• Ima li šanse da nađeš posao?
• Već jesam!
• A gde radiš?
• U jednom mešovitom preduzeću!
• A šta radiš?
• Mešam malter ...

Radio Mujo u rudniku uglja, i jednog dana dogodi se nesreća u njegovoj smeni. Dosta njegovih kolega je poginulo, a među njima i cela Mujina ekipa. Mujo je bio povređen i kad se vratio kući posle mesec dana provedenih u bolnici, upita ga Fata:
• Bolan, Mujo, je l' znaš da su sve komšinice dobile odštetu od 50 hiljada eura za poginule muževe, a ja hiljadu za tvoju povredu?
• Ne, Fato, al' neka su!
Fata ga pogleda ispod oka i upita:
• Ma jest', al' reci ti meni, gde si ti bio kad se urušilo?
Mujo slegne ramenima i odgovori:
• U WC-u.
Fata zatrese glavom i reče odlazeći u kuhinju:
• E, moj Mujo, kad god se pare dele, ti negde sereš.

Rešio sam da, konačno, nešto promenim u svom životu. I tako, ... odem i promenim pet evra.

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu:
• Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari!
Nakon završenog posla, pita anđeo:
• Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda?
Bog reče:
• Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine:
- Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan.
- Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek.
- Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.