Beograd na vodi

Kako se na arapskom kaže: 'kurac na biciklu'? • 'Beograd na vodi'.

Pita Milojko Radojku: • Radojka, šta misliš, ima li života posle smrti? Radojka će na to: • Milojko, budi precizniji, posle čije smrti?

Moj psihijatar je žena, koja je toliko zgodna, da ću još neko vreme da se pravim lud.

Pošao Piroćanac kod komšije na kafu pa pred kućom povika: • Komšijo, jesi li kući? • Nisam - odgovori ovaj iz kuće. • Kako nisi, pa opanci su ti tu? • Otiš'o sam bos!

Učio Mujo Hasu zavodničkom pogledu i sad izašli da testiraju. Priđe Haso Fati, pogleda je svojim zavodničkim pogledom, a ona kaže: • Toalet je tamo levo, idi, nemoj da trpiš.

Menjam taštu za kombajn. Šifra: Zmaj za zmaja.

Kaže žena mužu: • Danas su mi rekli kako imam lepe noge! Na to će muž: • A nisu ti rekli kako imaš veliku guzicu? • Ne! Tebe uopšte nismo pominjali - odgovori žena.

Dečji biseri: • Ne znam koliko imam godina. To se stalno menja. • Tata je odrastao na selu. On je kravu video uživo! • Jako sam se uplašio kad se mama razbolela. Pomislio sam da će tata da nam kuva. • Ja se ne svađam s roditeljima. Nisu moj nivo. • Kad se mama posvađala sa tatom, prvi put sam video leteće tanjire. • Životno osiguranje je novac koji dobije onaj ko preživi smrtni slučaj. • Usvajanje je bolja mogućnost. Tako roditelji mogu sami da izaberu svoje dete i ne moraju da prihvate baš ono koje su dobili. • Krave ne smeju brzo da trče, da ne bi prosule mleko. • Crvi ne grizu jer imaju rep i napred i nazad. • Breskva je kao jabuka sa tepihom. • Proleće je prvo godišnje doba. U proleće kokoške nose jaja, a seljaci krompir. • Psi obično vole vodu. Neki čak toliko, da u njoj i žive. To su morski psi. • Sve ribe nose jaja. Ruske čak kavijar. • Zoološki vrt je super. Tamo možemo da vidimo životinje koje i ne postoje. • Nisam kršten, ali sam zato vakcinisan.

Mali Perica došao kod babe: • Šta se desilo Perice? Tata i mama se opet svađaju? • Aha ... • Mama se vratila sa letovanja i donela nekakav triper, pa ga dobio tata, komšija preko puta i poštar ... I sad se svađaju, a ja ne znam zašto, ... ili je mama malo donela, ... ili im nije podelila jednako ...?

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Sasvim je logično da u Kini nema pasa lutalica. Ni u Srbiji nema prasića lutalica.