VICOTEKA

Izveo Piroćanac ženu i decu na večeru. Dolazi konobar da ih usluži i pita:
• Dobro veče, šta želite?
Žena:
• Molim Vas dajte nam jelovnik.
Piroćanac će konobaru:
• Meni ćevape sa lukom, njima jelovnik i odmah naplati!

Pita Mujo Fatu da se igraju Velikog brata i ona pristane. Mujo će biti Veliki brat, a ona ukućanin. Fata sva sretna jedva je čekala početak igre, a Muje će njoj:
• Fato, imaš 30 sekundi da napustiš kuću Velikog brata.

Žalosno je što će ova današnja deca u Srbiji misliti da je Mocart izmislio kladionice.

Došao Mujo kod Hase u posetu, a Hasi oba uha u zavojima:
• Šta si to uradio, bolan?
• Ma pusti, peglao košulju kad zazvoni telefon. Umesto za telefon, ja se uhvatim za peglu i opečem uho.
• A šta ti se desilo sa drugim uhom?
• Pa, ... hteo sam da nazovem hitnu.

Roditelji imali dva sina: pesimistu i optimistu. Da bi uravnotežili njihove emocije, pesimisti za Novu godinu poklone najnoviji model kompjutera, a optimisti konjsku balegu. Razgovaraju deca kasnije:
• Kupili su mi kompjuter, ali on će za godinu-dve sasvim zastareti, ne znam šta će mi tada ...
• Izgleda da sam ja dobio ono što sam oduvek želeo, konjića. Sada je mračno, pronaći ću ga ujutru, čim svane!

Na Severnom polu razgovara porodica belih medveda:
• Mama, jesmo mi li stvarno čistokrvni beli medvedi?
• Jesmo, sine.
• A jesu li i tvoji roditelji čista rasa? Ne znaš za nekog da ima krvi šumskog medveda?
• Da, i oni su skroz beli medvedi.
• Tata, a tvoji roditelji? Jesu li i oni skroz beli?
• Jesu sine.
• Hm, ... a njihovi roditelji?
• Što se sad ti odjednom tako raspituješ da li si sto posto polarni medved?
• Zato što sam se smrzao kao pička ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Došao Crnogorac u Zagreb i pita:
• Ko vam je ovo?
Hrvat odgovori:
• Ban Jelačić.
A Crnogorac će:
• Dobro, a koji ga ovo junak jaše?

• Srećo, hajde da vodimo ljubav ...?
• Dragi, boli me glava ...
• Srećo, danas glavu nećemo da koristimo ...

• Halo! Da li je to policija?
• Da, izvolite.
• Želim da prijavim nasilje u porodici.
• Recite.
• Baba me tera da jedem boraniju!

Pita deda Pericu kakve su mu ocene u školi. Perica nevoljno odgovara:
• Ma loše bre, samo marširaju.
• Kako to marširaju? - pita deda.
• Pa lepo - 1, 2, 1, 2, 1, 2, 1, 2, ...!