VICOTEKA

Kako je nastala atomska bomba?
• Išlo sto Piroćanaca ulicom i videli dinar, pa svi skočili na njega.

Prednost pametnih ljudi je to što mogu da se prave da su budale, ... obrnuto je malo teže izvodljivo!

Bolje pet do dvanaest nego nijednu posle jedan.

Šta je zajedničko za Mileta Kitića i Novaka Đokovića?
• Prezime.

Indijanci odu kod vrača da ga pitaju kakva će zima biti.
• Jaka i hladna - kaže on.
Oni spreme gomilu drva, ali zima bude blaga, pa potroše samo pola. Naredne godine opet odu kod vrača.
• E, ova će da bude stvarno žestoka! - kaže on.
Indijanci spreme još više drva nego prošle godine, a zima opet bude blaga. Treće godine opet oni kod vrača, a vrač kaže:
• Dođite sutra.
Sutradan ode vrač u grad kod meteorologa i pita ga:
• Kakva će zima da bude?
• Jako duga i jako hladna.
• Kako znaš? - upita vrač.
• Pa, eno Indijanci u planini već treću godinu spremaju drva za ovu zimu.

• Eee, kako si samo porasla, kad se samo setim kako si bila mala, ... pa kad si prohodala, ... pa flomasterima žvrljala po zidovima ...
• Čiko... a ko si ti?
• Ja tvoju majku pratim na Fejsbuku!

Ide plavuša sa peglom u ruci. Sretne prijateljicu koja je pita:
• Gde si pošla sa tom peglom?
• Ma ne mogu više da razmišljam da li sam je isključila ili nisam ...

Šeta se bik livadom, naiđe na rukavicu pa kaže:
• Kravooo, ispao ti brus!

Dolazi inspekcija u kontrolu u školu i učiteljica, sva izbezumljena zbog Perice da ne lupi neku glupost, kaže devojčicama da, ako Perica bude rekao neku ružnu reč, vrište i istrče iz učionice. Postavljala inspekcija razna pitanja a deca odgovarala i na kraju pita inspektor:
• Je li, deco, je l' zna neko šta se ovo zida pored vaše škole.
Perica se javi:
• Ja znam.
• Šta, Perice?
• Javna kuća - kaže Perica.
Devojčice počeše da vrište i da istrčavaju napolje a Perica poče da viče:
• Stanite, kurve, tek su temelje udarili!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Razgovaraju hirurg, arhitekta i političar o tome koji je najstariji zanat na svetu. Hirurg kaže:
• Bog je od Adamovog rebra napravio Evu. Eto, bio je prvi hirurg i to vrlo dobar.
Prekda ga arhitekta:
• Čekaj, Bog je Evu napravio tek šestog dana. Seti se samog početka, prvo je bio haos, pa je nastao red. Ko bi mogao da napravi red osim arhitekte?
Na to će političar:
• Dobro, ljudi, a šta mislite, ko je napravio haos?