VICOTEKA

Kako je nastala atomska bomba?
• Išlo sto Piroćanaca ulicom i videli dinar, pa svi skočili na njega.

Otišle 2 muve u restoran. Dođe kelner i pita šta će da uzmu za jelo. Jedna muva naruči govno s lukom, a druga samo govno. Pita sad ova što je uzela govno s lukom drugu muvu:
• Je li bre, što nisi uzela i luk uz govno?
• Jes' pa da mi smrdi iz usta ...

Perica:
• Učiteljice, ne bih da vas plašim, ali mi je tata juče rekao da, ako kući donesem još jednog keca, neko će da dobije ozbiljne batine.

Stopira Piroćanac sa troje dece. Naiđe neki biznismen sa ogromnim džipom i sažali se. Kada je Piroćanac počeo da priča, ovaj mu reče:
• Slušaj, ja vas Piroćance ne volim baš mnogo, nervira me kakvi ste i kako pričate, ali sam te povezao zbog dece. Ako do Beograda ne kažeš ni jednu reč daću ti 100 evra, a ako progovoriš ti meni 50.
Piroćanac se složi. Krene biznismen da vozi 200 na sat, da uleće u krivine, u makaze… Ali Piroćanac ni da bekne. Kada su konačno stigli u Beograd, kaže mu biznismen:
• Svaka čast evo ti tvojih 100 evra! Ali da mi kažeš kada ti je bilo najteže?
• Kada mi je ispalo ono najmlađe dete!

Dođe orao u kafanu, napije se i ne može više da poleti, pa kaže:
• Šta je ovo ljudi, kao da sam kopao a ne orao?!

Došao čovek kod popa da se ispovedi ...
• Oče grešio sam!
Kaže mu pop:
• Bog je veliki, oprostiće ti. Samo se ispovedi.
• Došao ja kod devojke i tako reč po reč, reč po reč, zapričam se sa taštom i na kraju spavam sa taštom.
• Uuuu, pa, to nisi smeo, ali Bog je veliki oprostiće ti.
• Ma, pope to nije sve! Tako ja i sa tastom, reč po reč, zapričasmo se i ja opiči i tasta!
Reče mu pop:
• Ajde ti sine polako, kreni, da se i ti i ja ne zapričamo!

Pun bus. Devojka prilazi baki i pita je:
• Bako, jel silazite?
A baka će:
• Dete, sa kurca se silazi. Iz autobusa se izlazi!

• Tajo, tajo, dođi brzo neko je umro.
• Sine vidiš da igram poker, tako da prvo reci ko je umro i gde, pa da razmislim.
• Ne znam tajo, ali mama kaže da je bolje da dođeš odmah.
• Mama kaže, a? A plače li majka?
• Ne.
• Kuku, neko mi je moj umro.

Padala je kiša. Ugledao sam je. Žurila je na posao. Prošao je auto i pokvasio je. Prišao sam, obrisao joj lice maramicom. Ona će:
• Moronu jedan, obrisao si mi i obrve!

• Draga, moram ti reći istinu: firma je bankrotirala, otac me izbacio iz testamenta i oduzeo mi auto. Hoćeš li me i dalje voleti?
• Naravno dragi, ali ćes mi jako nedostajati!

Ležali baba i deda u krevetu, i baba počne da peva:
• Jutros mi je ruža procvetala.
Počne da se otkopčava i opet krene:
• Jutros mi je ruža procvetala.
Kad će deda na to:
• Džabe je tebi ruža procvetala kad' je meni zumbul uvenuo.