VICOTEKA

Pita baka Pericu:
• Zbog čega si tako crven u licu?
• Trčao sam da prekinem tuču - uzbuđeno će Perica.
• To je baš lepo od tebe. A ko se tukao?
• Ja i još jedan dečak.

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla:
• Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite!
• Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete?
• Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla.
• Koje vam je zanimanje?
• Automehaničar.
• Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti.
• Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina!
• Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Dobio muž premiju na lotou, vraća se kući i kaže:
• Ženo, pakuj se. Dobio sam premiju na lotou!
• Šta da pakujem, letnju ili zimsku garderobu?
• Ma, pakuj se u pizdu materinu, da te ne vidim više!

Krenuo Marko Kraljević kod vile Raviojle, koja je živela na 11. spratu. Parkira on Šarca tačno ispod njenog prozora i kaže mu:
• Čekaj ti tu, a ako neko pozvoni gore kod vile, ja ću iskočiti kroz prozor direktno u sedlo.
Pola sata kasnije zvoni neko kod vile Raviojle, ona otvori, kad ono Šarac:
• Kaži Marku da je napolju počela kiša – čekaću ga u ulazu!

Kaže Sosa Lali:
• Idem ja kod komšinice na pet minuta, a ti promešaj ručak na svako pola sata.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pitali Pericu koju bi pre izabrao za ljubavnicu - učiteljicu ili bolničarku?
• Učiteljicu - odgovara Perica.
• A zašto?
• Zato što učiteljica kaže: molim vas ponovite, - a doktorica kaže: molim sledeći.

• Želiš li telo na telo pritisnuti? Vreli dah osetiti? Različite poze doživeti? Ulaziti, izlaziti? Od napred i od pozadi? Da li želiš?
• Da! Želim!
• Pa, onda uđi u autobus ...

Kakvu sam kafu skuvao komšinici, evo još traži gaće po sobi.

Tri žene razmišljale kako da se reše muževa, i smisle neki plan. Prva je živela na 7. spratu i gurnula je muža sa terase, dok je padao, samo se čulo:
• Majku li ti jebeeem  ... TUP!
Druga žena je živela na 5. spratu i kada je gurnula muža, dok je padao samo se čulo:
• Majku li ti ... TUP!
Treća žena je živela na 1. spratu i kada je gurnula muža sa terase, samo se čulo:
• TUP!
A potom:
• E, sad ću da ti jebem mater!

Uđe Perica u pekaru i pita pekara:
• Što vam je hleb ovako tvrd i suv?
Na to će pekar Perici:
• Ćuti, dete, ne lupetaj. Pa, ja sam pravio hleb kad ti još nisi bio ni rođen!
• Pa što ga tek sad prodajete - upita Perica.