Severni pol

Pita učiteljica Pericu: • Po čemu je Severni pol dobio ime? • Pa, po Severini - odgovori Perica!

Dođe čovek pred svetog Petra i umire od smeha: • Što se smeješ, čoveče? - upita ga sveti Petar. • Kako da se ne smejem, oni dole me još uvek operišu!

Radiša i Radojka se posvađali, lete teške reči i po neki tanjir, pa se Radojka rasplaka: • Ti men' nikad ne kažeš izvini kad zajebeš nešto! Radiša izbegne jedan tanjir pa pokunjeno kaže: • Dobro Radojka, izvini ... Radojka zgrabi još jedan tanjir i zafrljači ga na Radišu: • Najlakše je reći izvini ...!

Bile tri snahe koje su se stalno žalile na svoje svekrve. Jednog leta svekrve su autobusom krenule na more, ali je posle nekoliko sati autobus imao udes i niko u njemu nije preživeo ... Dve snahe su se veselile, a jedna je plakala. Druge dve se začude i pitaju je zašto plače. Tek će ona: • Moja svekrva je propustila autobus!

Svađaju se dva pedera. Prvi kaže: • Ti si glupan. A drugi odgovara: • I ti si! Opet kaže prvi: • Debil si, retardiran si. A drugi će: • I ti si! Prvi dreknu: • Ma, popuši mi ga! A drugi odgovara: • Je li, ... a sad hoćeš da se pomirimo?

Živeli Mujo i Haso u Nemačkoj i svakog dana išli da prose. Haso dnevno donosi kući punu torbu novčanica od 10 evra, vozi Mercedes i živi u lepoj vili. Međutim, Mujo jedva sakupi 2 do 3 evra na dan. Muji jednog dana nešto pukne, pa će Hasi: • Prosim bolan isto k’o ti, isto tako predano, al’ kako to da ti dnevno donosiš kući punu torbu desetica?! • Pogledaj svoj natpis, šta na njemu piše? – uzvrati Haso. Mujo pročita: • Bez posla sam, moram da izdržavam ženu i 6-oro dece! • Nije ni čudno da dobijaš tek 2 - 3 evra, kaže mu Haso. • A šta piše na tvom natpisu? Haso čita: • Nedostaje mi samo još 10 evra da se vratim u Bosnu!

Došao kostur zubaru. Kaže mu zubar: • Gospodine, sa vašim zubima je sve u redu, ali ... • Znači, ipak nešto nije u redu - upitno će kostur! • Da, vaše zubno meso nije baš najbolje ...

Danas je teško biti normalan ... pokušaj sutra.

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo, sedi, ima još dosta. Nakon 10 minuta opet: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo, sedi, ima još dosta. Nakon 10 minuta opet: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu. Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče: • Topola!! Perica izvadi čokoladu i poče da jede. • Pa je'l ti izlaziš u Topoli? • Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

• Srce moje, šta ima za ručak? • Ništa, mužiću moj! • Pa i juče je bilo ništa?! • E, pa skuvala sam za dva dana!

Zove čovek ludnicu i pita: • Je li soba 10 slobodna? • Momenat, samo da proverim. Da, slobodna je. Zašto? • Znači pobegao sam!