VICOTEKA

Pita učiteljica Pericu:
• Po čemu je Severni pol dobio ime?
• Pa, po Severini - odgovori Perica!

Jednoga dana dođe smrt po Piroćanca. Oko njega se okupila cela familija i on pita:
• Ženo, jesi li tu?
A ona će:
• Tu sam, ljubavi moja.
Pita on svog sina:
• Sine, jesi li tu?
• Tu sam, tatko, tu sam.
Pita dalje Piroćanac svoju ćerku:
• Ćero moja, jesi li tu?
• Tu sam, tatko, tu sam.
A Piroćanac, sav iznerviran, nastavi:
• Pa kome onda gori svetlo u kupatilu?!

Kaže žena mužu:
• Srećo, moram nešto da ti kažem. Znam da se brak zasniva na poverenju i zato sam odlučila da ti priznam da uopšte ne razlikujem boje.
• U redu je, dušo, i ja sam već mislio da ti priznam da sam crnac.

Otišao Mujo u padobrance. Treba da skače po prvi put, ali kaže on svom nadređenom:
• Sanjao sam sinoć moju tetku i ona mi je rekla da mi se padobran neće otvoriti.
• Daj ne lupetaj Mujo. Evo ti moj padobran, ako ne veruješ da će se otvoriti, a ti meni daj svoj.
Skoči Mujo i njemu se otvori padobran. Kad pokraj njega nešto proleti:
• Mujooo!!! Jebem ti tetkuuuuu ....

Otišao delija na utakmicu Zvezda – Vojvodina i poveo buldoga. Počne utakmica i Zvezda povede 1 : 0. Sve delije skoče, pa skoči i buldog sa raširenim šapama. Povede Zvezda 2 : 0 i opet ludnica na severu – buldog skoči i napravi kolut napred i kolut nazad. Primete to i delije i oduševe se. Priđe jedan i pita vlasnika:
• Je li, a šta tek radi kad pobedimo Partizana?
A ovaj mu odgovori:
• Ne znam, imam ga tek tri godine.

Pita učiteljica đake, čime im se roditelji bave i kako žive. Prva se javlja Mara:
• Moj tata je saobraćajac, mama ne radi nigde, ali imamo veliku kuću i dva automobila.
Potom se javi Jova:
• Moja mama radi na autoputu, prodaje svoje telo. Kaže da se srami, ali mi stvarno lepo živimo.
Diže ruku Perica i dodaje:
• Moj tata je kamiondžija, i da nije Marinog tate i Jovine mame, i mi bi lepo živeli ...

Overim knjižicu. Odem u Dom zdravlja, predam knjižicu i dok me prozovu - istekne mi overa.

Žali se Sosa, inače sveža udovica, svojoj prijateljici Persidi:
• Kajem se, tražio mi je Lala pred smrt, a ja mu nisam dala ...
• Ne brini Soso, saće Zadušnice, ... daj nekom drugom, pa nameni.

Za vreme rata uđu Rusi u selo. Pronese se vest da siluju sve žene redom. Kada Lala to čuje, on se zabrine, pa sakrije Sosu u šupu. Vireći kroz rupicu, Sosa ugleda kako jedan vojnik juri njihovu kozu. Viče Sosa iz šupe:
• Pusti me, Lalo, ovo nisu Rusi, ovo su Kozaci.

Uhvatili četnici cigu i traže mu da kaže gde je sakrio partizane.
• Cigo, gde su partizani?
• Neću da kažem.
• Cigo, ubićemo ti dete.
• Neću da kažem, ubijte ga.
I oni mu ubiju dete.
• Cigo, reci gde su partizani, ubićemo ti ženu.
• Neću da kažem, ubijte je ...
I oni je ubiju.
• Cigo, bree, reci gde su partizani, lupiću ti šamar!
• Ma dobro, bre, u podrumu su! - odgovori ciga.

Kaže Lala Sosi:
• Čujem da je naš novi komšija pravi Kazanova. Priča se da samo još jednu ženu u zgradi nije kresnuo.
A Sosa će:
• To je sigurno ona glupača sa drugog sprata!