VICOTEKA

Pita deda Pericu kakve su mu ocene u školi. Perica nevoljno odgovara:
• Ma loše bre, samo marširaju.
• Kako to marširaju? - pita deda.
• Pa lepo - 1, 2, 1, 2, 1, 2, 1, 2, ...!

Kupujem jahtu sa kompletnom opremom i kamerama.
Šifra: Severina.

Vozili se informatičar, električar i mehaničar u autu ... i auto crkne ...
Mehanicar kaže:
• Idemo mi lepo da dignemo haubu i vidimo šta je u pitanju.
Na to će elektirčar:
• Ma neeee, nije stvar u mašini, stvar je u struji ... sada ću ja to da naštelujem.
A informatičar sve to posmatra i kaže:
• Momci, a da mi izađemo i ponovo uđemo?

Udala se plavuša. Posle prve bračne noći mladina prijateljica je upita:
• I, kako je bilo?
• Jao slatka moja, bilo je super, fantastično, ... a tek ona stvar!
• Ju, ... šta mu je?
• Ma, ništa mu nije, nego je nov, novcat!
• Kako znaš?
• Pa još je bio u celofanu!

Pita učiteljica Pericu:
• Perice, kad je vreme za berbu jabuka?
• Kad komšija nije kod kuće!

Perica po povratku iz škole kaže mami:
• Mama, mama, dobio sam dva ...
• Iz kog predmeta?
• Iz srpskog i matematike.

• Šta misliš – pita plavuša drugaricu koja je iskusnija od nje u seksu – kome je prijatnije tokom seksa, muškarcu ili ženi?
• A šta ti misliš, kad tebe svrbi uvo, pa gurneš prst unutra da ga počešeš, kome je bolje, prstu ili uvetu?

Vozio Ciga mercedes 200 na sat i zaustavi ga policajac.
• Cigo, da li si ti normalan kad voziš 200 na sat, zgazićeš nekoga.
• Gospodine, reče Ciga, žurim, jer sam izbo taštu nožem pa da je bacim u reku, eno je u gepeku.
• Stoj, ne mrdaj, – reče policajac, i pozva policijsku stanicu za pojačanje.
Ubrzo dođe marica i još par inspektora otvoriše gepek i ne nađoše ništa, a na to će Ciga:
• Eto, još će da izmisli i da sam vozio 200 na sat ...

Hvali majka ćerku pred budućim zetom, pa kaže:
• Da samo znaš kako je dobra kuvarica, ... je li kćeri, jesi li oprala salatu?
• Nisam mama, nestalo deterdženta!

• O čemu maštaš, prijatelju?
• Voleo bih da imam toliko para da mogu par slonova da kupim.
• Šta će ti slonovi, pobogu? Šta bi radio sa njima?
• Ma, nije mi do slonova, već do toliko para.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...