On je lopov

Perica: • Kada porastem, biću policajac i poći ću stopama svoga oca! Jovica: • Nisam znao da ti je tata policajac? • Pa i nije, on je lopov!

Upoznaje se plavuša sa Hristom Stoičkovim. Hristo kaže: • Hristo Stoičkov. A plavuša odgovara: • Vaistinu Stoičkov.

• Oče zgrešio sam ... • Bog će ti oprostiti, ispričaj mi ... • Juče sam pokupio stoperku, bila je tako oskudno obučena, ... smeškala mi se, ... pohotljivo me je gledala, ... dao sam gas i brzo je odvezao tamo gde je krenula! • Sine, pa kako si zgrešio? • U mislima, oče, u mislima ... • Dobro, svako jutro i veče ćes popiti po kofu vode i Bog će ti oprostiti ... • Ali zašto toliko, ko još pije toliko vode? • Vo sine, ... samo Vo pije toliko vode ...

Pita jedan policajac drugog: • Znaš li ti šta je to: ide šumom ne šušti, ide vodom ne žubori? Ovaj malo razmisli pa upita: • Da nije zagonetka?

Ćaskamo uz kaficu moj prijatelj Li i ja, pa ga ja pita: • Brate, Li, zar tebe ne nervira to što pričaju da svi Kinezi liče jedan na drugog? Kaže on meni: • Li je otišao po pivo i cigare, a ja sam mu žena!

Smejao sam se debelima, pa sam se i sam ugojio. Smejao sam se ćelavima, pa sam i sam izgubio kosu. Sada se smejem samo bogatima ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Sretnu se dva prijatelja: • Je li istina da si dobio sina? • O, naravno, i presrećan sam zbog toga! • A supruga? • Eee, ona još ništa ne zna ...

Našao policajac izgubljenog majmuna na ulici i poveo ga u stanicu. U stanici pita šefa šta da radi s majmunom, a šef u žurbi odgovara: • Ma, šta ja znam, vodi ga u zoološki vrt. Uveče se policajac vrati u stanicu, vodeći majmuna za ruku i opet pita šefa šta da radi. • Šta je s tobom, čoveče, pa vodi ga u zoološki vrt! • Šefe, tamo smo već bili. Mislio sam da ga sad povedem u bioskop.

Ciganka sa detetom u naručju, u Beogradu na raskrsnici, prilazi vozačima koji čekaju semafor i traži pare: • Daj sto dinara za dete. Vozač joj da pare i zatvori prozor na autu. Ciganka ponovo lupa na prozor: • Pa šta sad 'oćeš, dao sam ti pare? • Pa evo ti dete.

Otišao slikar u park. Iznenada dobije inspiraciju za slikanje pa poviče: • Papira, papira, dajte mi papira! A jedan iz žbunja dovikne: • Ma šta će ti papira, obriši se lišćem kao ja.