VICOTEKA

Perica:
• Kada porastem, biću policajac i poći ću stopama svoga oca!
Jovica:
• Nisam znao da ti je tata policajac?
• Pa i nije, on je lopov!

Kod mene u autu stalno novogodišnja atmosfera. Uvek svetle lampice za gorivo, ulje, aklumulator, pojas, ...

Manijak iz parka prati te ko senka, možda samo hoće da ti da Rumenka!

Upadne lopov u kuću, stavi plavuši pištolj na glavu i pita:
• Pare ili život?
A plavuša će na to:
• Pa život već imam, ali pare bi mi dobro došle.

Kraj školske godine, a Perica ima sve kečeve iz matematike. Na predzadnjem času kaže profesor:
• Mogu li, Perice, nešto da te pitam?
A Perica kaže:
• Profesore, mogu li ja Vas prvo nešto da pitam?
• U redu, Perice, pitaj me.
• Je l’ mogu da Vam dam 500 evra i da Vi meni date dvojku?
Na to će profesor uzbuđeno:
• E, baš sam to hteo da te pitam!

Dođe Crnogorac u Beograd, uđe u prodavnicu i kaže:
• Hoćete li mi, molim vas, dati kilo pomorandži?
Prodavačica odgovori:
• Može, a hoćete li kesu?
• A ne, no ću ih kotrljat do Podgorice!

Dobio Mujo pilotsku dozvolu pa poveo Hasu helikopterom da razgledaju panoramu grada. Helikopter pao, nađena crna kutija i ustanovljeno je da su poslednje reči izgovorene u kabini glasile:
• Mujo, matere ti, gasi taj ventilator, ubi nas promaja!

Hvali se Amerikanac Bosancu kako njegova država stalno  napreduje, kako se kod njih sve bolje i bolje živi, pa kaže:
• Evo već sutra mi ćemo živeti bolje nego danas.
A Bosanac mu odgovara:
• Nije to ništa, mi već danas živimo bolje nego što ćemo živeti sutra!

Nikada neću zaboraviti mudre ujakove reči, malo pre nego što sam odsekao sebi palac na ruci:
• Idem do garaže, a ti ne pipaj ovu sekiru!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Nikada nisam smeo da dovedem devojku kući. Prvo zbog roditelja, a posle zbog žene.