VICOTEKA

Mama:
• Sine, zašto se više ne družiš sa onim Zvonkom?
Perica:
• Pa, da li bi se ti družila sa nekim ko pije, puši i drogira se?
Mama, sva ponosna na sina:
• Naravno da ne.
Perica:
• Vidiš, neće ni on!

Putnički brod prolazi pored malog pustog ostrva u Tihom okeanu. Putnici sa broda vide na ostrvu čoveka duge kose i brade kako skače, urla i maše rukama iz sve snage. Jedan od putnika upita kapetana:
• Ko je ono na ostrvu?
• Ne znam, ali svake godine kada ovuda prolazimo, on totalno podivlja.

Brak je udruživanje dvoje ljudi, radi rešavanja zajedničkih problema, koje inače ne bi ni imali da se nisu udružili.

Najradosniji praznik među zaposlenima je "Plata". To je praznik koji okuplja radnike, miri zavađene i pokazuje kakvi svi dani treba da nam budu – puni sloge i entuzijazma. To je dan praštanja i vraćanja dugova.
Kolege se tog dana pozdravljaju rečima "Legla je!" a otpozdravlja im se "Vaistinu je legla!".
Zvuci SMS poruka kojima banke obaveštavaju o uplati, takozvane Blagovesti, doprinose širenju veselja po kolektivu.
Slavi se dva dana i obično je to prvi mrsni dan nakon podužeg posta.

Mužu je stiglo pismo, ali ne sme da ga pokaže ženi.
• Vidim da te je pismo prilično zabrinulo, dragi. Reci mi o čemu se radi. Ja sam tvoja supruga i tu sam da ti pomognem u nevolji. Tvoji problemi su i moji problemi, sve treba da rešavamo zajednički, da delimo dobro i zlo, mi smo kao jedno ...
• Pa dobro, ... piše nam ljubavnica da smo postali otac!

Imate li sobu? - upita gost ušavši u hotel.
• Samo s pogledom na more, ali je skuplja od ostalih.
• A ako obećam da neću gledati kroz prozor?

Šta se dobije kada se ukrste Crnogorac i Japanac?
• Biće koje bi htelo da radi, ali ne može da ustane!

• Mujo bolan, reci mi jednu tajnu!
• Koju, Haso?
• Razgovaraš li ti ikada sa ženom prilikom seksa?
• Pa čuj, ponekad, ako mi je mobilni baš pri ruci!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

U toku venčanja, sveštenik čita:
• Ko ima bilo šta protiv ovog braka, neka kaže sad ili neka zauvek ćuti!
Javlja se tihi glasić:
• Imam ja ...
A sveštenik će:
• Ćuti tu, ti si mladoženja!

Nakon majčinih saveta, mali komarac poleti na svoj prvi let. Posle nekog vremena, vraća se mali komarac i pita ga majka:
• Kako je bilo, sine?
• Super, mama! Kada su me videli kako letim, svi su mi pljeskali!