VICOTEKA

Pita učiteljica Pericu:
• Perice, kad je umro Vuk Karadžić?
• Ju naopako, ja ne znam ni da je bolovao!

Za doručak, Piroćanac kaže svojoj deci:
• Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar!
Deca:
• Hoćemo dinar!
Za ručak ista situacija:
• Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar!
Deca:
• Daj dinar!
Uveče tatko vika:
• Deco, ko hoće da večera, mora da plati dva dinara!

Ide čovek pustinjom i moli se Bogu:
• Molim te, Bože, daj mi nešto da pojedem. Nisam jeo danima!
Na sledećoj peščanoj dini naiđe na brdo majoneza i pojede ga. Sledećeg dana opet ogladni i pomoli se Bogu da mu stvori hranu. Ubrzo naiđe na dva brda majoneza i pojede. Trećeg dana ide pustinjom i naiđe na diva kako cedi bubuljice.

Ode Perica u zoološki vrt i vidi pauna, pa kaže mami:
• Mama, vidi kokošku koja cveta!

Mujo i Haso planduju na plaži, pa Mujo kaže:
• Moja Fata tek juče naučila da pliva, a vidi je danas, ... roni već dva sta.

• Hej ćao, ti beše ono završila književnost na Filološkom fakultetu, jel da?
• Da, da ... sa prosekom 9,5!
• Stvarno? Svaka čast, baš lepo! Nego, ... pošto su ti ovi krastavci i šargarepe?

Kada sam bio mali, pišao sam po pesku, a sada sam odrastao, pa serem po Fejsu!

Došao čovek kod sveštenika da se ispovedi:
• Oče, grešio sam.
• Pa šta si uradio?
• Oženio sam se!
• Ali to nije greh.
• Nema veze, oče, ja se ipak kajem.

Ide Milojko ulicom. U susret mu ide devojka:
• Ah – pomisli on – kad bi ona moja Radojka imala takve noge.
Posle nekoliko stotina metara, prolazi još jedna devojka:
• Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takve grudi!
Posle nekih stotinak metara još jedna:
• Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takvu guzu!
Stiže Milojko do kuće ... na kapiji stoji Radojka:
• Ah Radojka ... celim putem sam o tebi razmišljao.

Kineski tržni centar na Novom Beogradu, ulazim u jednu radnju, uzimam nešto sa police i prilazim da platim. Rade dve kineskinje, pitam jednu:
• Izvini, može kesa?
• Neće keca, ima muža - odbrusi mi ona!

Mladi bračni par se uselio u tek kupljeni stan. Sledećeg jutra, dok su doručkovali, žena pogleda kroz prozor i spazi komšinicu kako širi veš na svom balkonu.
• Kako joj je prljav veš! Ne mogu da verujem. Pa isto kao da ga nije ni oprala - rekla je - možda joj je loš prašak, a možda uopšte i ne zna da pere, jadnica.
Muž je ćutke posmatrao, i činilo se da ga to nije zanimalo. Ali svaki put kad je komšinica širila veš, padali bi isti komentari. Iz dana u dan.
Mesec dana kasnije, žena je bila u čudu kad je videla da je komšinicin veš čist kao sneg. Reče mužu:
• Pogledaj, konačno je naučila da pere. Ko li ju je samo naučio?
Muž odgovori:
• Niko! Ja sam oprao naše prozore.