VICOTEKA

Pita mali Ciga tatu:
• Tato, šta je to demokratija?
• Demokratija ti je, sine, kada svi beli rade, a mi samo sedimo i dobijamo pomoć samo zato što smo Cigani ...
• Ali, zar ih to ne nervira?
• Pa, nervira ih, ali to više nije demokratija, već rasizam ...

Kada pukne žica na violini, svirke više nema, a kada meni puknu živci, žurka tek počinje.

Udala se Leposava za Milojicu, a njegova porodica je bila izuzetno siromašna. Kako je htela da se pokaže kao dobra domaćica, reši da malo dovede kuću u red i upita svekra:
• Jel' imate pajalicu, hoću da obrišem prašinu.
• Nemamo, snaho!
Ona ne bi lenja, odseče svekru kosu, napravi od nje pajalicu i obrisa prašinu. Malo zatim zatreba joj četka da oriba pod, ali pošto svekar reče da nemaju ni četku, ona mu, bez imalo premišljanja odseče bradu, napravi četku i oriba pod. Kasnije kad se mladi Milojica vratio s posla, ugledao je oca na drvetu, pa mu doviknuo:
• Oče, zar si poludeo? Što si se popeo na to drvo?
A otac mu odgovara:
• Ne pitaj me ništa, sine, eno Leposava pravi kolače, pa se plašim da joj ne zafale jaja.

Vreme je novac, reče konobar i račun sabra sa datumom.

Kako najlakše prepoznati mladoženju na zemunskoj svadbi?
• Ima na sebi najskuplju trenerku.

Legla mi plata, ali imam osećaj kao da je neko već spavao sa njom.

Čuo Perica od školskog druga da svi odrasli imaju tajne, a najbolji način da se od njih izvuče novac je da se kaže: 'Znam pravu istinu', - čak i kad nije tako. Naravno, Perica odluči da odmah isproba taj recept kod kuće, i obrati se mami:
• Znam pravu istinu.
Ona mu odmah da 500 dinara i kaže:
• Ni reči o ovome tvom ocu!
Zadovoljan lakom zaradom, Perica dočeka oca ispred kuće i ponovi:
• Znam pravu istinu.
Otac brzo izvadi 1.000 dinara, uz uslov, samo ni reči o ovome mami. Ohrabren, Perica pokuša isti plan i s baštovanom:
• Znam pravu istinu.
Baštovan pade na kolena, širom raširi ruke i reče:
• Sine, ... zagrli tatu!

Pita Fata Muju:
• Mujo, gde su Alpi?
Mujo će zbunjeno:
• Alpi? Ne znam Fato, pa ti si zadnja spremala sobu.

Zvoni telefon u stanu Zorana Živkovića. Javlja se njegova žena i čuje umilni ženski glas:
• Dobar dan! Jel' to Zokijev stan? Treba mi Zoki!
• A ko ga traži?
• Ovde njegova školska drugarica.
• Lažeš kurveštijo, Zoki nikad nije iš'o u školu!

Jedne godine sam tašti za Božić kupio parcelu na groblju. Sledeće godine me je pitala šta sam joj sada kupio. Odgovorio sam joj:
• Ništa gospođo, ni poklon od prošle godine niste iskoristili ...

Napravili pop i mafijaš kuću jedan pored drugog. Nakon nekog vremena, mafijašu izgori kuća, pa on ode popu da se žali:
• Komšija, jesi video ove nesreće, izgore mi cela kuća?!
Pop će na to:
• A, video sam komšija, Đavo doneo, Đavo odneo ...
Prođe nekoliko dana, popu poplavi kuća. Tad on ode kod mafijaša da se žali, na šta mu ovaj odgovori:
• Ma, video sam komšija, vodica donela, vodica odnela!