VICOTEKA

Perica pita oca:
• Tata, šta je to kupleraj?
Otac mu opali šamar i vikne:
• Marš tamo, balavče jedan! Ne mešaj se u politiku!

Moj psihijatar je žena, koja je toliko zgodna, da ću još neko vreme da se pravim lud.

Mrzim dobre ideje, ... ne mogu da ih smislim!

Poveli tata i mama Pericu na svadbu. Perica upita:
• Zašto je ona teta u beloj haljini?
Mama odgovara:
• Bela boja je boja sreće.
• A zašto je onda onaj čika pored nje u crnom?

Kaže žena mužu:
• Danas su mi rekli kako imam lepe noge!
Na to će muž:
• A nisu ti rekli kako imaš veliku guzicu?
• Ne! Tebe uopšte nismo pominjali - odgovori žena.

Došla zebra malo u Evropu, da vidi koga tu ima od društva i da se malo provede. I, na jednoj farmi, najpre naiđe na kravu.
• Je li, ko si ti?
• Ja sam krava.
• A čime se baviš, čemu služiš?
• Pa ništa, jedem travu, posle me pomuzu zbog mleka, ponekad i zakolju radi mesa i tako to ...
Zebra slegne ramenima i krene dalje, kad tamo svinja:
• Ko si ti, šta si?
• Ja sam svinja.
• A čemu ti služiš?
• Ja samo jedem, tove me i onda me pred kraj godine zakolju i od mene prave kobasice, čvarke i šnicle.
• Bože sačuvaj - pomisli zebra i krenu dalje, pa naiđe na kokošku.
• Ko si ti, majke ti?
• Kokoška.
• A čemu ti služiš?
• Ja kljucam naokolo, ponekad snesem jaje, a ponekad mi otkinu glavu i skuvaju me, ili tako nekako.
• Jaoo ludog sveta - pomisli zebra, krenu dalje i dođe do jedne štale, a u njoj konj:
• Ko si pa ti sad?
• Ja sam konj.
• A, čemu ti služiš?
• Skini pidžamu da ti pokažem!

• Izvinite, imate li šibicu?
• Nemam, ali izvolite upaljač ...
• Hvala, ali toliko retke zube ipak nemam!

Zatekne muž ženu u krevetu sa drugim, pa počne da viče i da je vređa, a žena će smireno:
• Pazi šta govoriš u prisustvu mog advokata.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Šta je sreća u nesreći?
• Kad ti žena kaže da imaš najveći u selu.

U policijskoj stanici oštećeni se obraća načelniku:
• Molim vas, obavezno moram da razgovaram sa provalnikom.
• Zašto, pobogu?
• Gorim od želje da saznam kako je uspeo da uđe u naš stan u tri sata ujutro, a da to ne primeti moja zena!?