VICOTEKA

Razgovaraju dva oženjena muškarca srednjih godina:
• Bože, što ovo vreme leti!
• Bome, imaš pravo. Eto, dva puta kresneš ženu i prođe godina.

Voze se premijer i njegov vozač na sastanak i prolaze kroz neko selo, kad u jednom trenutku izleti svinja na put i oni je pregaze. Premijer reče vozaču da ga odveze na sastanak i da se vrati da nađe seljaka čija je svinja, izvini mu se i plati za tu svinju. Prođe sastanak, a vozača nema i nema ... Kad ujutro dolazi vozač sa podočnjacima, tetura se, mortus pijan ... Premijer ga pogleda besno i pita:
• Pa gde si ti do sad?
Vozač na to odgovara:
• Uradio sam sve kao što ste rekli, vratio sam se i ušao u jednu kafanu ... Proderem se: Ja sam vozač premijera, ubio sam svinju! Onda seljaci skočiše, jedna tura, pa druga, pa treća ...

• Ostavila me devojka ...
• Zašto?
• Bio sam pod tušem i ona mi dovikuje iz sobe, pita za neku prijateljicu Valeriju. Ja mislio da me pita za bateriju od telefona, pa joj odgovorim: Sinoć sam je punio!

Perica:
• Ćale, ko jebe, onaj gore ili dole?
Ćale:
• Onaj gore, sine.
• E da vidiš kako je keva izjebala poštara jutros!

Mujo i Haso se zarakijali u kafani i nakon nekog vremena počne priča o ženama, pa će Mujo setno:
• Eee, bolan, jarane moj, znaš ti kak'a je bila moja Fata?
Haso slegne ramenima:
• Kak'a?
Mujo otpije:
• K'o uragan, jarane, k'o uragan!
Haso će:
• Šta, u krevetu?
Mujo uzdahne:
• Jok, bolan, nego kad je došla, bila je topla i nežna, a kad smo se rastajali, odnela je i kuću i auto!

Imam super ideje, samo što mi psihijatar ne dozvoljava da ih realizujem ...

Krenuo Marko Kraljević kod vile Raviojle, koja je živela na 11. spratu. Parkira on Šarca tačno ispod njenog prozora i kaže mu:
• Čekaj ti tu, a ako neko pozvoni gore kod vile, ja ću iskočiti kroz prozor direktno u sedlo.
Pola sata kasnije zvoni neko kod vile Raviojle, ona otvori, kad ono Šarac:
• Kaži Marku da je napolju počela kiša – čekaću ga u ulazu!

Zaustavi policajac Cigu, koji je prebrzo vozio, i kaže mu:
• Pijani ste!
• Nisam!
• Dunite u balon!
• Ne mogu, imam astmu.
• Onda hajdete sa mnom u stanicu da vam uzmemo krv!
• Ne mogu, imam leukemiju.
• Onda izađite da hodate po liniji!
• Ne mogu, ... pijan sam - odgovori Ciga.

Vodoinstalater kuca na vrata stana. Otvara mu `garažirana` gospođa u bademantilu:
• Majstore, stigli ste! Odlično! Evo, u kupatilu je havarija!
Majstor uđe u kupatilo i popravi kvar za jedno dva sata.
• Koliko sam dužna, majstore - upita lepa gospođa.
• 50 evra - odgovara majstor.
• Je l` može nešto niža cena - upita gospođa otkrivajući levo rame i bradavicu k`o ratkapna od punta ...
majstor proguta knedlu, i reče:
• Žao mi je gospođo, takva je tarifa.
• Jeste li sigurni, majstore, da ne može makar malo jeftinije - reče gospođa otkrivajući drugo rame i butinu ...
• Gospođo, žao mi je, cena je 50 evra.
• U redu - plati gospođa, pozdraviše se i majstor ode ...
Na povratku kući, majstor svrati do obližnje kafane, sede za šank i viknu:
• Konobar! Daj mi piva za 50 evra.
Konobar će u čudu:
• Šta ćete sa tolikim pivom?
• Kad neće vršnjak da radi za 50 evra, sad će da piša za 50 evra!

Pita mali Ciga tatu:
• Tato, šta je to demokratija?
• Demokratija ti je, sine, kada svi beli rade, a mi samo sedimo i dobijamo pomoć samo zato što smo Cigani ...
• Ali, zar ih to ne nervira?
• Pa, nervira ih, ali to više nije demokratija, već rasizam ...

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!