VICOTEKA

Razgovaraju dva oženjena muškarca srednjih godina:
• Bože, što ovo vreme leti!
• Bome, imaš pravo. Eto, dva puta kresneš ženu i prođe godina.

Nakon šest meseci zabavljanja, kaže devojka mladiću:
• Dragi, vreme je da me predstaviš svojoj porodici.
• Neće moći, draga, žena mi je na poslu, a deca u školi!

Mujo priča Husi:
• Fata mi već par godina radi kod jednog čuvenog mađioničara. Mislim da je pokupila par fora ...
• Kakvih fora, bolan?
• Pa, jednog dana sam se vratio kući sa posla ranije nego inače, a Fata je bila u našem krevetu. Rekla je: "Abraka dabra" i iz ormara je izašao moj najbolji jaran Haso. Jadnik se sigurno pitao šta mu se desilo ...

Izabrala bih ja princa da konj nije onako blenuo umene.

Dođe Mujo pijan kući i odjednom se čuje: 'BUUUM'. Pita Fata:
• Mujo, šta je to palo?
• Kaput - odgovori Mujo.
• Kako se kaput toliko čuje?
• Bio ja u njemu!

Posle zemljotresa dovikuju se dve komšinice:
• O ooo, Radojka, oseti li ga ti noćas?
• Oseti, oseti, kako da ne osetim, ... da je bio duži ja bi crkla!

Kako se na srpskom kaže gej parada?
• U dupe na vašar!

Sreli se Mujo i Haso, pa će Mujo Hasi:
• Bolan Haso, rado bih se otarasio Fate, ali ne znam kako?
• Pa to ti je lako, bolan Mujo, 40 dana po 3 puta dnevno seksa i ima da ti rikne Fata.
Dan 39-ti, Mujo jedva hoda, podupro se štapom, a noge drhte.
Pita ga Haso kako mu je Fata, a Mujo će na to:
• Eno je kući, širi veš i sve pevuši, a ne zna da će sutra umreti ...

Uhvatio gazda voćnjaka lepu i mladu Ciganku u krađi šljiva.
• E, sad ću sve te šljive da ti nanižem oko vrata, i da te vodim kroz selo kao lopova.
• Nemoj bre gazdo, sramota.
• Neću jedino ako ćeš da vodimo ljubav.
• Moram da pitam Cigu, da vidim šta on kaže.
• Stvarno sramota – kaže Ciga – dobro, može, ali samo malo.
Gazda navalio, Ciganki prija, a Ciga viri i komentariše:
• Vidi ti njega, za šaku šljiva koliko nabiva.
Tek će Ciganka:
• Nek nabiva kol'ko oće, njegovo je voće!

Diže Srbin Crnogorki noge:
• Što radiš to - pobuni se Crnogorka.
• Dižem ti noge da vidim tu jebenu Crnu Goru!
• Digni malo više - kaže ona - pa češ vidjeti i usranu Srbiju ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...