VICOTEKA

Kaže učiteljica:
• Perice, kaži jednu prostu rečenicu.
• Jovica jede govna!
• To je nepristojno. Treba da kažeš prostu, a ne prostačku rečenicu!
• Je l' može ovako: Jovica jede pitu?
• Odlično. A sad kaži zašto je ova rečenica prosta?
• Zato što je pita od govana!

Dolazi Mujo u bioskop i kupi jednu kartu za film. Posle dva minuta, dolazi i kupuje još jednu, i tako nekoliko puta. Prodavac ga upita:
• Pa šta će vam toliko karata za jedan isti film?
• Znam ja da je dovoljna i jedna, nego onaj kreten na vratima uvek pocepa kartu kada mu je dam.

Vozi Mujo bicikl i sretne Hasu. Haso upita:
• Otkud ti bicikl?
• Od susjede.
• Kako to, od susjede? - upita Haso.
• Idem ja šumom i sretnem susjedu kako vozi bicikl ... odjednom se
skine, baci haljinu na jednu, a bicikl na drugu stranu, pa mi reče - "Uzmi, Mujo, što ti srce želi!" - I ja ti, brate, uzmem bicikl!
• Pa dobro si napravio ... šta će ti haljina!! - odgovori Haso.

Sedi zeka na obali reke, puši, pije i peca. Prođe lija na novom harliju:
• O, lijo, ima se, može se! - kaže zeka.
• Znaš šta, zeko, ja ne pušim, ne pijem, tako uštedim pare i, eto, kupim harlija.
Tako oni završe razgovor. Sledećeg dana zeka opet na obali reke, puši, pije, oko njega 20.000 konzervi, ... i peca. Prođe lija u crvenom ferariju:
• O, lijo, ima se, može se!
• E, pa ja ne pušim i ne pijem, tako uštedim pare i kupim ferari!
Tu opet završe razgovor. Sledećeg dana lija kod kuće pere svog ferarija, kad ... proleti zeka u avionu:
• O, zeko, ima se, može se!
• E, lijo, ja prodao ambalažu!

Olujna noć, dva sata posle ponoći, neko lupa na vrata kuće. Muž otvara, kad pred njim pijanac, jedva stoji na nogama i moli ga da dođe i malo ga pogura. Muž, sav nevoljan:
• Daj čoveče, dva sata je! - zalupi mu vrata pred nosom i vrati se u krevet. Žena ga upita:
• Ko je to bio u ovo doba noći?
• Ma neka pijandura traži da ga poguram!
• Pa jesi li mu pomogao?
• Nisam lud, dva sata je posle ponoći a napolju lije kao iz kabla!
• Sram te bilo, a sećaš li se kad smo se pre dva meseca vraćali od kumova, kad ti je auto crk'o na onoj kišurini? Da se ona  dvojica nisu zaustavila da te poguraju, ko zna kako bismo se vratili kući!
Muž se postidi, prizna da je preterao, obuče se, otvori vrata i izađe na kišu i prodere se u mrak:
• Alo, gde si, jesi tu?
• Jesam -  prodere se i pijanac.
• Treba li da te poguram?
• Treba, hvala!
• A gde si?
• Evo me na ljuljašci.

Pričaju dve komšinice:
• Draga moja, šta je to sa Vama? Da li ste jako bolesni?
• Ja bolesna?! Zdrava sam k'o dren! A zašto me to pitate?
• Pa, čujte, vidim da Vam već tri dana za redom svako jutro dolazi doktor.
• Oprostite, molim vas, kad je Vama svako jutro dolazio onaj pukovnik, meni nije bilo ni na kraj pameti da pomislim da je počeo rat.

Došao u atelje čuvenog slikara ambiciozni otac i doveo svog sina:
• Eto vam ga, naučite ga da slika ...
• Pa to nije baš tako lako i jednostavno. Za slikanje se treba roditi ...
• Pa, zar ga ne vidite da je već rođen?!

Na Severnom polu razgovara porodica belih medveda:
• Mama, jesmo mi li stvarno čistokrvni beli medvedi?
• Jesmo, sine.
• A jesu li i tvoji roditelji čista rasa? Ne znaš za nekog da ima krvi šumskog medveda?
• Da, i oni su skroz beli medvedi.
• Tata, a tvoji roditelji? Jesu li i oni skroz beli?
• Jesu sine.
• Hm, ... a njihovi roditelji?
• Što se sad ti odjednom tako raspituješ da li si sto posto polarni medved?
• Zato što sam se smrzao kao pička ...

Poslao policajac ženu i dete na more, a on će da im se pridruži nekoliko dana kasnije. Kada je konačno došao, odmah navali na ženu, a ona kaže:
• Da li si ti normalan, pa dete je još uvek budno!
• Dobro – kaže policajac – idemo na plažu. Noć je, tamo nema nikoga.
Žena pristane i odu oni na plažu. Policajac opet navali, ali tek što je počeo, čuje glas:
• Ej, šta radite vas dvoje?
Policajac pogleda i vidi svog kolegu.
• Znaš, kolega, bio sam dva meseca na terenu. Nije to lako, moram malo da se opustim.
• Dobro, kolega, ajde, ... tebe prvi put vidim, ali ovu ispod tebe privodim već treći put!

Zeka sakrije flašu votke ispod jele i napiše:
• Ovo nije votka.
Sledećeg dana vrati se pod jelu i vidi da nema flaše, a na papiru piše:
• Jež je nije uzeo.

• O čemu maštaš, prijatelju?
• Voleo bih da imam toliko para da mogu par slonova da kupim.
• Šta će ti slonovi, pobogu? Šta bi radio sa njima?
• Ma, nije mi do slonova, već do toliko para.