VICOTEKA

Kaže učiteljica:
• Perice, kaži jednu prostu rečenicu.
• Jovica jede govna!
• To je nepristojno. Treba da kažeš prostu, a ne prostačku rečenicu!
• Je l' može ovako: Jovica jede pitu?
• Odlično. A sad kaži zašto je ova rečenica prosta?
• Zato što je pita od govana!

• Hej ćao, ti beše ono završila književnost na Filološkom fakultetu, jel da?
• Da, da ... sa prosekom 9,5!
• Stvarno? Svaka čast, baš lepo! Nego, ... pošto su ti ovi krastavci i šargarepe?

Rat. Dva neprijateljska rova na razdaljini od tridesetak metara. Jednom vojniku je sve dosadilo, pa dovikne neprijatelju:
• Ko hoće da igra Ruski rulet, neka digne glavu!

Dođe Mujo kući uveče pijan k'o letva, i zavuče se pored Fate koja je već spavala. Kad se probudio video je čudnog čoveka kako stoji pored kreveta noseći dugu belu haljinu.
• Ko si ti? - upita Mujo.
• Ja sam Sveti Petar!
• Jel' to znači da sam ja mrtav?
• Da!
• Ali, imam još toliko razloga za život, nisam se oprostio od porodice ... Moraš me poslati nazad i to odmah.
• Možeš se reinkarnirati, ali postoji kvaka. Mogu te poslati nazad ali samo kao psa ili kao kokošku.
• Onda bolje kao kokošku pošto znam da ima farma odmah blizu moje kuće.
Sveti Petar pljesne rukama, pojavi se svetlost i Mujo se nađe prekriven perjem kako kljuca okolo po dvorištu. Dođe petao do njega i pita Muju:
• Šta, znači, ti si nova ovde, jel' uživaš prvi dan ovde?
• Da, super je, ali imam čudan osećaj iznutra - kao da ću eksplodirati.
• Ma nije to ništa. Nemoj mi reći da nikad nisi snela jaje? Ako nisi, samo se opusti i pusti da sve ide svojim tokom.
I Mujo se opusti i posle par trenutaka izleti jaje. I obuzme Muju milina jer je po prvi put osetio materinstvo. Kad je sneo drugo jaje, obuzeo ga talas emocija i znao je da je reinkarnacija u kokošku nešto najbolje u životu što mu se moglo desiti ... ikada!!! Osećaj je bio fenomenalan i taman kad je hteo da snese i treće jaje oseti udarac u potiljak i čuje Fatu kako viče:
• Probudi se, pička ti materina pijana, sereš po krevetu ...

Ne prekidaj me dok te zaboravljam! Posle moram sve iz početka ...

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče:
• Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu,  sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas.
Slovenac odgovara:
• Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati.
Pita ga Hrvat:
• Pa šta piše na plakatima?
Slovenac odgovori:
• Ne znam ... ne čitam ćirilicu.

Mujo priča Husi:
• Fata mi već par godina radi kod jednog čuvenog mađioničara. Mislim da je pokupila par fora ...
• Kakvih fora, bolan?
• Pa, jednog dana sam se vratio kući sa posla ranije nego inače, a Fata je bila u našem krevetu. Rekla je: "Abraka dabra" i iz ormara je izašao moj najbolji jaran Haso. Jadnik se sigurno pitao šta mu se desilo ...

Hoće plavuša da kupi naočare. Uđe u butik i upita:
• Imate li naočare?
• Za sunce? - pita prodavac.
• Ne, za mene! - odgovori plavuša.

Ja nikada ne koristim žmigavac, ... šta je koga briga kuda ja idem!

Pričaju dva pezionera:
• U čemu je razlika između WC-a i groba?
• Pa, ne znam.
• Sve ti je to isto - kad se mora, mora se.

Sede na klupi u parku mladić i devojka. U neko doba krenu da se ljube i maze. Posle nekoliko trenutaka njegova glava se nađe u devojčinom međunožju. Ona progovara nežno:
• Marko, skini naočare, pocepaćeš mi hulahopke.
Nakon par sekundi čuje se opet devojka, ovog puta veoma besno:
• Marko! Stavi naočare ... ližeš klupu!