VICOTEKA

Kaže učiteljica:
• Perice, kaži jednu prostu rečenicu.
• Jovica jede govna!
• To je nepristojno. Treba da kažeš prostu, a ne prostačku rečenicu!
• Je l' može ovako: Jovica jede pitu?
• Odlično. A sad kaži zašto je ova rečenica prosta?
• Zato što je pita od govana!

Ako si čitavog dana aktivan kao pčela, radiš kao konj i na kraju dana si umoran kao pas, konsultuj veterinara, postoji mogućnost da si magarac.

Dva stara prijatelja sreću se posle 25 godina i započinju priču o deci. Prvi pita:
• Kaži mi kako ti je ćerka, dugo je nisam video?
• Prijatelju moj, onda je odlično. Stvarno je dobro dete, bila je odličan učenik, odličan student, odrekla se puno toga da bi završila fakultet u roku, kao student generacije se zaposlila u jakoj privatnoj firmi. Počela je od dna, od referenta, pa dogurala do šefa, mislim da joj se sav trud na kraju isplatio. A kako tvoja ćerka?
• Ah, i moja ćerka radi kao gazdina švalerka u jednoj privatnoj firmi, ali ja ne umem to da ispričam tako lepo kao ti ...

Došao Mujo kod Hase u posetu, a Hasi oba uha u zavojima:
• Šta si to uradio, bolan?
• Ma pusti, peglao košulju kad zazvoni telefon. Umesto za telefon, ja se uhvatim za peglu i opečem uho.
• A šta ti se desilo sa drugim uhom?
• Pa, ... hteo sam da nazovem hitnu.

Ulazi nastavnik u učionicu, svi deca ustala, samo Perica sedi.
• Šta je bilo Perice, tebi se ne diže kad ja ulazim u učionicu?
• Ne nastavniče, meni se diše samo kad ulazi nastavnica hemije.

• Perice šta si danas naučio u školi? - pita mama.
• Da pišem.
• I, šta si to pisao?
• Ne znam, nismo učili da čitamo.

Bio Ciga u ratu i stavili ga u rov. Iz rova svi pucaju, samo Ciga leži u rovu i ne diže glavu. Pita ga kapetan:
• Cigo, što ti jedini ne pucaš?
A Ciga mu kaže:
• Gospo'n kapetan, ja ih tol'ko mrzim da ne mogu očima da ih gledam!

Žena se vratila iz šopinga i zatekla muža u krevetu sa ljupkom mladom ženom. Upravo kada se spremala da osuje paljbu po njemu, on joj reče:
• Možda Te zanima, kako je uopšte došlo do toga? Vozeći se autoputom ka kući, ugledao sam mladu devojku, koja je izgledala umorna i zamazana. Dovezao sam je kući i dao nešto da pojede, tačnije juneći odrezak, koji si Ti zaboravila u frižideru. Pošto je bila bosonoga, dao sam joj one cipele, koje si Ti odbacila, jer su izašle iz mode. Bilo joj je hladno, pa sam joj dao Tvoju jaknu, što sam Ti kupio za rođendan, ali koju Ti nisi nosila zbog boje. Pantalone su joj bile poderane, pa sam joj dao Tvoje, znaš one farmerke, koje su Tebi bile male, ali njoj su perfektno stajale. Kad je odlazila, upitala me:
• Da li ima još nesto, što Vaša žena više ne upotrebljava?!

Došao Crnogorac na granicu:
• Šta imate da prijavite? - pita carinik.
• Ništa, u koferima imam samo knjige.
• Dobro, ali otvorite kofere da pogledamo ...
Crnogorac otvori kofere kad ono: u jednom boksovi cigareta, u drugom droga, u trećem oružje.
• I ovo vi zovete knjigama? - pita carinik.
• Pa kako nijesu čo'če? To su ti sabrana dela Mila Đukanovića! - odgovori Crnogorac.

Mladoženja pita popa koliko treba da plati za venčanje:
• Običaj je da se plati u proporciji sa lepotom mlade.
Mladoženja mu pruži 100 evra. Pop se približi mladi, podigne joj veo da je pogleda, pa kaže mladoženji:
• Sačekajte da Vam donesem kusur.

Postoje dve vrste žena: DOBRE i MNOOOGO dobre žene.
• DOBRE žene imaju: dobro D, male P i mogu lepo da drže K, pri čemu je D - domaćinstvo, P - potrebe, a K - kuhinja ... a to što ste vi pomislili, ... to su MNOOOGO dobre žene.