Jesmo li stigli u topolu?

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo, sedi, ima još dosta. Nakon 10 minuta opet: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo, sedi, ima još dosta. Nakon 10 minuta opet: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu. Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče: • Topola!! Perica izvadi čokoladu i poče da jede. • Pa je'l ti izlaziš u Topoli? • Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

Dolazi Mujo kući i vodi ovcu na uzici. Gleda ga Fata i ne može da veruje. • Vidiš – kaže Mujo – šta ja moram da jebem zato što tebe stalno boli glava! • Ali, Mujo ... – pokuša Fata da kaže nešto. Mujo je pogleda i reče: • Ne govorim, bolan, tebi, već njoj!

Baba se napali da smrša za dedu i krene na aerobik. Posle više meseci treniranja baba demonstrira dedi šta je postigla. Pokuša gola da uradi špagu. Naravno pošto joj je između nogu kilometraža zabrinjavajuća, stvori se vakuum i baba se zalepi za parket. Deda pokuša da je odlepi, ali jok, nema šanse. Pozove deda parket servis, valjda će oni nešto da urade. Došli majstori, pokušavali satima nešto da urade i ništa. Odjednom majstor poče da gura babu, ne gore ili dole već u stranu. Deda i ostali majstori se čude šta koji moj ovaj radi, a ovaj onako očajnički reče: • Ma guram je do kupatila pa neka se keramičari cimanju sa njom!

U toku venčanja, sveštenik čita: • Ko ima bilo šta protiv ovog braka, neka kaže sad ili neka zauvek ćuti! Javlja se tihi glasić: • Imam ja ... A sveštenik će: • Ćuti tu, ti si mladoženja!

Pitaju Crnogorca: • Opišite sebe u dve reči! Crnogorac: • Lenčuga! • Ali, to je jedna reč ... • O tome ti pričam!

Mujo priča Hasi: • Došla meni tašta u goste, ja je poljubim u obraz, kad ona vrisnu! Haso: • Zašto, bolan? Šta joj je pa vrišti? • A jebiga Haso, zaboravio sam izvaditi cigaru iz usta.

Vodoinstalater kuca na vrata stana. Otvara mu `garažirana` gospođa u bademantilu: • Majstore, stigli ste! Odlično! Evo, u kupatilu je havarija! Majstor uđe u kupatilo i popravi kvar za jedno dva sata. • Koliko sam dužna, majstore - upita lepa gospođa. • 50 evra - odgovara majstor. • Je l` može nešto niža cena - upita gospođa otkrivajući levo rame i bradavicu k`o ratkapna od punta ... majstor proguta knedlu, i reče: • Žao mi je gospođo, takva je tarifa. • Jeste li sigurni, majstore, da ne može makar malo jeftinije - reče gospođa otkrivajući drugo rame i butinu ... • Gospođo, žao mi je, cena je 50 evra. • U redu - plati gospođa, pozdraviše se i majstor ode ... Na povratku kući, majstor svrati do obližnje kafane, sede za šank i viknu: • Konobar! Daj mi piva za 50 evra. Konobar će u čudu: • Šta ćete sa tolikim pivom? • Kad neće vršnjak da radi za 50 evra, sad će da piša za 50 evra!

Pop i zvonar stoje uz seoski put i zabijaju u zemlju tablu sa natpisom: • Kraj je blizu! Okrenite se, dok nije prekasno! Mimo njih projuri auto, a vozač kroz prozor viknu: • Pustite ljude na miru, verski fanatici! Kroz nekoliko trenutaka se začu škripa kočnica i glasan pljusak. Zvonar se okrenu ka popu i reče: • Oče, ja mislim, možda bi ipak bilo bolje, kada bi napisali, jednostavno: Most je srušen!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Bio Mujo u depresiji celog dana. Koliko god se trudio, nikako da se oraspoloži. Krivica i osećaj srama su preveliki. Stalno u sebi čuje glasić: • Mujo, ne brini se, pa nisi ti ni prvi ni poslednji doktor koji je spavao sa pacijentkinjom. Uostalom, čak nemaš ni curu ... A onda se javi drugi glas koji kaže: • Mujo, ti si veterinar ...

Živadinka kod doktora: • Doktore, stvarno ne znam šta da radim, moj Milojoo traži da se u krevetu ponašam kao prostitutka! Doktor: • Pa, naplati mu!