VICOTEKA

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu.
Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče:
• Topola!!
Perica izvadi čokoladu i poče da jede.
• Pa je'l ti izlaziš u Topoli?
• Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

• Dobar dan, mi smo Jehovini svedoci.
• Super, izvolite, uđite, da popijemo po pivce.
• Ali, mi ne pijemo ...
• Aha, onda uđite, da budete svedoci kako ja pijem.

U bolničkoj trpezariji:
• Ovaj čaj je grozan - kaže jedan pacijent.
• To nije čaj, nego kafa - kaže drugi.
• Hajde, ko hoće još supe? - pita bolničarka.

Novi ministar daje svoj prvi interviju:
• Prethodna Vlada nas je dovela na ivicu provalije. Obećavam da ćemo učiniti veliki korak napred.

Razgovaraju dve babe o seksu. Pa, prva upita:
• Je l' bona, kako onaj tvoj, more l’ išta?
• Ništa, moja ti, ništa, ... kako kod tebe?
• Aaa, moj po celu noć more, ... ja ga nakrkam sa medom i orasima i on prangija po celu noć. Nego, probaj i ti bona, nećeš se pokajat’!
Ova ode na pijacu, nakupuje meda i oraha, dođe kući pred dedu:
• De stari, uzmi malo meda, uzmi malo oraha
... i tako svakih po' sata:
• Deder stari, samo ti udri, tebi sam i kupila ...
• Ma ne mogu više, stvarno ne mogu
• Samo jedi i ne laprdaj
• Ma ne mogu više, bona šta ti je!?
• Jedi, čuješ šta ti kažem, jedi!
Najeo se deda ko nikad, legli oni naveče u krevet i oko ponoći javi se deda:
• Babaaa ...
Ona budna, a ćuti, pravi se da spava, a on opet:
• Babaaa ...
Ona ćuti, a on:
• Babaaa, baba!
A ona se ko fol probudi, okrenu se i reče:
• Šta je junačino moja?!
• Baba, ja se usr’o!

Pita učiteljica decu šta je najbrže na svetu. Mali Nikola kaže:
• Metak.
Učiteljica kaže:
• Dobro, metak je brz, ali nije najbrži.
Mali štreber Slaviša kaže:
• Svetlost.
• Bravo! - kaže učiteljica.
Mala Marica romantičarka kaže:
• Misao je brža od svetlosti.
Učiteljica je oduševljena:
• Bravo, Marice.
A mali Perica kaže:
• Moj tata je još brži!
• Kako to? - pita učiteljica.
• Čuo sam kada je rekao mami: "Svršio sam brže nego što sam mislio".

Došao policajac na posao sa rasparenim cipelama, jedna mu cipela crna, a druga bela. Načelnik poče da galami na njega:
• Kvariš ugled policije, i onako uvek kažu da smo glupi! Idi kući i zameni cipele.
Ode policajac kući, vrati se posle nekog vremena i kaže:
• Šefe, imam problem. I kod kuće su mi rasparene cipele – jedna crna, a druga bela!

Dolazi plavuša u prodavnicu kozmetike i žali se:
• Juče ste mi prodali ovaj šampon za suvu kosu, a meni je kosa mokra kad je perem!

Sretnu se dva pijanca:
• Mogu li proći između Vas dvojice?
• Svakako, ali samo jedan po jedan.

Udala se Leposava za Milojicu, a njegova porodica je bila izuzetno siromašna. Kako je htela da se pokaže kao dobra domaćica, reši da malo dovede kuću u red i upita svekra:
• Jel' imate pajalicu, hoću da obrišem prašinu.
• Nemamo, snaho!
Ona ne bi lenja, odseče svekru kosu, napravi od nje pajalicu i obrisa prašinu. Malo zatim zatreba joj četka da oriba pod, ali pošto svekar reče da nemaju ni četku, ona mu, bez imalo premišljanja odseče bradu, napravi četku i oriba pod. Kasnije kad se mladi Milojica vratio s posla, ugledao je oca na drvetu, pa mu doviknuo:
• Oče, zar si poludeo? Što si se popeo na to drvo?
A otac mu odgovara:
• Ne pitaj me ništa, sine, eno Leposava pravi kolače, pa se plašim da joj ne zafale jaja.

Šta dobijete kada ukrstite muvu i slona?
• Nobelovu nagradu.