Jesmo li stigli u topolu?

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo, sedi, ima još dosta. Nakon 10 minuta opet: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo, sedi, ima još dosta. Nakon 10 minuta opet: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu. Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče: • Topola!! Perica izvadi čokoladu i poče da jede. • Pa je'l ti izlaziš u Topoli? • Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

• Da li ti imaš auto? - upita Perica vaspitačicu u vrtiću. • Ne, nemam - odgovori vaspitačica. • Zašto? - znatiželjno će Perica. • Pa, ... zato što nemam novca da kupim auto! - tužno će vaspitačica. • To je zato što se po ceo dan igraš sa decom, a ne ideš da radiš i zaradiš pare, kao moja mama! - mudro zaključi Perica.

Pita Sosa Lalu: • Lalo, šta ti se više dopada – ajfon ili ajped? Lala odgovara: • Meni se najviše dopada ajvar!

Crnogorac čeka u bolnici da mu se žena porodi. Nervira se, šeta hodnikom, nervozan je i zabrinut. Posle dva - tri sata čekanja, začuje se bebin plač. • Daj, Bože, samo da nije muško, da se ne muči kâ ja sad! – reče Crnogorac sa olakšanjem.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Došao čovek na biračko mesto, da glasa. Po završenom glasanju, zatraži od ljudi iz komisije da mu daju stolicu da sedne. • Izvolite stolicu, da li Vam je dobro, gospodine? • Ma dobro mi je, samo hoću da sačekam oca da dođe na glasanje. • Pa doći će Vam otac kući posle glasanja? • On ne dolazi kući, evo ima već 10 godina jer je umro, ali redovno izlazi na izbore, pa rekoh da ga vidim ...

Umre carinik i ode kod svetog Petra. Upita njega Petar: • Oćeš li u pakao ili u raj? Odgovara carinik: • Ja bih negde između, ako može na granici.

Plavuša razmišlja: • Kako da mu ne dam, kada zna da imam?

• Ja stvarno ne znam zašto ti ne želiš da budeš sa mnom!? Gledao sam u dlan, u karte, ... • A u ogledalo nisi ...?

Rešavaju Haso i Mujo ukrštene reči: • Jedno povrće - pita Haso. • Kupus - kaže Mujo. • Nije, Mujo, ne može da stane. • Uzmi manju glavicu - Mujo će pobedonosno.

Razgovaraju dva policajca i pita jedan drugog: • Ge si ti rođen? • Kod kuće, a ti? • Ja sam u bolnici. • A što, šta ti je bilo?