VICOTEKA

Pita Perica oca šta znači fiktivno a šta faktički!?
• Idi pitaj mamu i sestru da li bi spavale sa nekim Švabom za 10.000 eura, pa se vrati da ti objasnim!
Ode Perica i pita mamu, a ova mu kaže:
• Pa u principu ne bih, ali pošto nam trebaju pare onda bih!
Posle toga ode Perica da pita sestru, a ova k'o iz topa odgovori:
• Bih, kako ne bih, za te pare!
Vrati se Perica ocu i ispriča mu šta su mu odgovorile, a otac će mu::
• Eto sine vidiš – mi fiktivno u kući imamo 20.000 eura, a faktički dve kurve!

Priča dvadesetogodisnja unuka nani:
• E moja nano, sinoć sam došla kući taksijem i tek kad sam došla pred kuću setih se da nemam ni dinara u džepu!
• Pa kako si mu platila? - znatizeljno upita nana.
• Pa morala sam u naturi, nano moja mila.
Sva ta priča napali nanu tako da ti ona u istom času ode u centar i sede u prvi slobodni taksi, ugleda maldog i lepog taksistu, zaboravi sav proces vožnje, nemanja novca ...
• Dokle nano? - upita je taksista.
• Do jaja sine, do jaja.

Pita učiteljica Pericu šta je to katastrofa. Kaže Perica:
• To je kad lisica pokolje kokoške.
Učiteljica:
• Pa, to nije katastrofa, to je šteta.
Sutra učiteljica pita isto pitanje. Perica odgovara:
• To je kad avion u kom se nalazi puno političara eksplodira i padne u okean!
• Bravo Perice, to jeste katastrofa.
• Ali nije šteta.

Došla tašta u posetu kod kćerke i zeta. Pita je zet:
• Koliko ostajete?
Tašta odgovara:
• Dok Vam ne dosadim.
• Što tako kratko? - upita zet!

Ide zec kroz šumu i sretne mazgu:
• Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti?
• Ja sam mazga.
• A šta je to mazga?
• To je kada ti je ćale konj, a keva magarica.
Zec slegne ramenima i nastavi dalje. Naiđe na vučjaka:
• Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti?
• Ja sam Vučjak.
• Šta je to vučjak?
• To je kada ti je ćale vuk, a keva pas.
Zec slegne ramenima i nastavi dalje. Naiđe na konjsku muvu:
• Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti?
• Ja sam konjska muva.
• Eee, ne zajebavaj.

Na ručku na koji je bila pozvana porodica iz komšiluka, mali Perica se ponudio da izgovori molitvu:
• Dragi Bože, zahvaljujem ti što si mi dao tako dobre roditelje. Hvala na gostima i njihovoj djeci, koja su mi pojeli sve kolače i sladoled. Blagoslovi ih tako da više ne dolaze ponovo. Oprosti komšijinom sinu koji se valjao sa mojom sestrom na njenom krevetu, i njegovoj sestri zato što je jela kobasicu iz gaća moga brata. Ove zime molim te pošalji odjeću svim siromašnim, golim tetama iz tatinog telefona i izgradi skrovište za jadne muškarce koji koriste maminu sobu kada je tata na poslu!

Vozi se Mujo seoskim putevima i ugleda zanosnu plavušu kako stoji kraj automobila i neuspešno pokušava da promeni probušenu gumu. Stane Mujo, izađe iz auta i upita plavušu:
• Trebate li pomoć?
Plavuša srećno uzdahnu i reče:
• Molim Vas, možete li mi promeniti gumu?
Mujo zasuče rukave, prihvati se posla i za par minuta nova guma je na mestu. Plavuša ga zahvalno pogleda i koketno upita:
• Jao, puno Vam hvala, kako da Vam se odužim? Da Vam dam nešto novaca ili da skinem gaćice?
Mujo briše ruke, odmeri je od glave do pete i sa smeškom reče:
• Daj ti meni para, moja Fata je debela, nisam siguran da bi joj pasale tvoje gaćice!

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu.
Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče:
• Topola!!
Perica izvadi čokoladu i poče da jede.
• Pa je'l ti izlaziš u Topoli?
• Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

Pričaju dve žene, pa prva kaže:
• Ja sam čula da se od velikog polnog organa dobija rak materice!
Druga kaže:
• A ja sam čula da se od malog dobija slom živaca!

Razgovaraju dvojica penzionera:
• Sećaš li se kada smo ono u vojsci dobijali brom da ne bismo jurili ženske?
• Sećam se.
• E, pa izgleda da je počelo da deluje.

Čudi se mladi Crnogorac:
• Nikako ne mogu da shvatim kako su naši đedovi mogli da žive bez svetla, televizora, interneta, kola i deterdženta?
Odgovora mu stariji:
• Pa i nijesu mogli. Vidiš li, avetinjo, da su svi pomrli?