VICOTEKA

Dođe mali Perica kući iz škole sa torbom punom jabuka. Otac ga upita:
• Odakle ti te jabuke?
• Od komšije Ljube.
• Da li on zna za to? - upita ga otac.
• Da. Trčao je za mnom sve do kuće.

Učiteljica zadala temu za pismeni zadatak: „Da sam direktor ...“. Svi pišu, samo Perica ne piše. Učiteljica upita:
• Zašto ne pišeš, Perice?
• Pa, čekam sekretaricu.

Dolazi Perica iz škole i plače. Pita ga otac:
• Zašto plačeš?
• Dobio sam jedinicu.
• Zašto si dobio jedinicu?
• Nisam znao šta su vlast, država i narod.
• Ne plači sine, tata će to da ti objasni. Daću ti primer - kod nas u kući vlast sam ja, mama je država, a narod ste ti i seka.
Sutradan, dođe vreme ručka, Perica sa sestrom gladan čeka za stolom, a otac za to vreme u sobi kreše majku. Primeti to Perica pa kaže sestri:
• Pogledaj ti to! Dok vlast rastura državu, narod gladuje.

• Deco, danas ćemo učiti novo slovo. to je slovo P. Hajde, ko će da mi kaže neku reč na slovo P?
Perica odmah diže ruku, a učiteljica će:
• Ti Perice spusti ruku! Još nisi doveo oca u školu ni za slovo K!

• Gde stanuješ, mali? – strogo upita policajac malog Pericu, koji je loptom razbio komšijin prozor.
• Nigde – pokušava mali Perica da se izvuče.
• A ti? – upita policajac Ivicu, koji je igrao fudbal sa Pericom.
• Odmah pored njega - odgovori Ivica.

Za vreme bivše Jugoslavije pita učiteljica Pericu:
• Perice, ko je najveći ratnik za koga si ikada čuo?
Perica odgovori:
• Josip Broz Tito.
• Sedi, pet! Perica sedne i krišom izvuče ispod klupe jednu sliku, pogleda je i šapne:
• Izvini, Rambo, ali karijera je karijera.

Kaze Perica babi:
• Baba, kupio sam Nike do jaja!
Na to će ona:
• Auuu sinko, pa što baš toliko duboke?

Perica pita oca:
• Tata, šta je to kupleraj?
Otac mu opali šamar i vikne:
• Marš tamo, balavče jedan! Ne mešaj se u politiku!

Kaže učiteljica đacima:
• Ko misli o sebi da je glup, neka ustane.
Svi sede, niko ne ustaje. Posle dužeg vremena, ustaje Perica. Učiteljica sva zapanjena, ne veruje da on smatra kako je glup, pa ga upita:
• Štaaa?! Ti misliš da si glup?!
A Perica odgovori:
• Ma, ne, nego mi bilo žao da sami stojite!

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu.
Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče:
• Topola!!
Perica izvadi čokoladu i poče da jede.
• Pa je'l ti izlaziš u Topoli?
• Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.