VICOTEKA

Kaže učiteljica đacima:
• Ko misli o sebi da je glup, neka ustane.
Svi sede, niko ne ustaje. Posle dužeg vremena, ustaje Perica. Učiteljica sva zapanjena, ne veruje da on smatra kako je glup, pa ga upita:
• Štaaa?! Ti misliš da si glup?!
A Perica odgovori:
• Ma, ne, nego mi bilo žao da sami stojite!

Spava Mujo i odjednom u gluvo doba neko lupa u prozor. Probudi se on i čuje kako neko šapuće:
• Mujo, jebu tvoju Fatu.
Pogleda Mujo pored sebe, vidi Fata lepo spava, okrene se i on i opet zaspi. Posle nekog vremena opet neko lupa u prozor. Opet se Mujo probudi i čuje kako neko šapuće:
• Mujo, jebu tvoju Fatu.
Pogleda on, Fata i dalje spava. Ništa, opet on legne. Posle kratkog vremena opet ista priča, probudi se Mujo i sav besan istrči da vidi ko ga zeza. Međutim, tek što je on istrčao napolje, Haso se ušunja u kuću, uđe u njegovu sobu i navali na Fatu. Za to vreme Mujo stigne do prozora, gleda kroz njega, gleda i mrmlja:
• Au šejtana, odavde stvarno izgleda k'o da je neko jebe!

Zašto Cezar nosi sandale?
• Pa, Juli je ...

Nosi Mujo Hasu na leđima kroz vodu, kad će odjednom Mujo:
• Čekaj, Haso, siđi! Uđe mi neka riba u dupe ...
• Nije ti to riba, bolan, Mujo, to se ja pričvrstio ...

• Ko smo mi?
• SRBI!
• Šta hoćemo?
• PETICIJU PROTIV RIJALITIJA!
• Kad hoćemo?
• Evo samo da vidimo koga će da izbace.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Učiteljica prvacima daje sledeći zadatak:
• Ko može da se seti imena stvari koje se završavaju sa "tor", a koje nešto jedu.
Mali Đokica kaže:
• Aligator.
• Bravo Đokice, to je teška reč.
Milanče kaže:
• Predator.
• Još jedna velika reč. Odlično Milane.
Perica kaže:
• Vibrator!
Učiteljica samo što nije pala sa stolice. Kad se malo sabrala, ozbiljnim glasom kaže:
• I to je velika reč, ali mislim da je ne možemo uzeti u obzir, jer on ništa ne jede.
• Pa ja ne znam, znam samo da moja mama ima jedan, i kaže da jede baterije kao da su džabe.

U bolničkoj trpezariji:
• Ovaj čaj je grozan - kaže jedan pacijent.
• To nije čaj, nego kafa - kaže drugi.
• Hajde, ko hoće još supe? - pita bolničarka.

Učiteljica kaže:
• Deco, danas ćemo učiti promenu glagola. Perice, ako ti pevaš, kako ćeš reći?
• Ja pevam.
• Pravilno. A ako tvoja sestra peva, kako se onda kaže?
• Ne krekeći!

Priča dvadesetogodisnja unuka nani:
• E moja nano, sinoć sam došla kući taksijem i tek kad sam došla pred kuću setih se da nemam ni dinara u džepu!
• Pa kako si mu platila? - znatizeljno upita nana.
• Pa morala sam u naturi, nano moja mila.
Sva ta priča napali nanu tako da ti ona u istom času ode u centar i sede u prvi slobodni taksi, ugleda maldog i lepog taksistu, zaboravi sav proces vožnje, nemanja novca ...
• Dokle nano? - upita je taksista.
• Do jaja sine, do jaja.

Hvala banci što su nam omogućili da ponovo stanemo na svoje noge ... oduzeli su nam auto!