VICOTEKA

Kaže učiteljica đacima:
• Ko misli o sebi da je glup, neka ustane.
Svi sede, niko ne ustaje. Posle dužeg vremena, ustaje Perica. Učiteljica sva zapanjena, ne veruje da on smatra kako je glup, pa ga upita:
• Štaaa?! Ti misliš da si glup?!
A Perica odgovori:
• Ma, ne, nego mi bilo žao da sami stojite!

Ide tip glavnom sarajevskom ulicom i glasno psuje državu. Priđe mu policajac i opomene ga da ne psuje, jer će ga morati privesti u policijsku stanicu.
• Ma bolan, ne psujem ja ovu sadašnju Bosnu nego onu bivšu!
Policajac će na to:
• Nemoj ti meni bivšu, znam ja koja ne valja.

• Ženi sam rekao istinu, da viđam psihijatra. Onda je i ona meni rekla istinu, rekla je da viđa psihijatra, dva vodoinstalatera i keramičara.

Dođe Crnogorac u kafić i sedne. Prilazi mu konobarica i pita ga šta će da popije. Naruči on kafu.
• A kakvu kafu želite? – upita ga konobarica.
Kaže on:
• Vako jaku kâ što sam ja, a tako slatku kâ što si ti!
Donese ona kafu, Crnogorac srkne, pa kaže:
• E, đevojko, grdna, a da se ti nijesi malko precijenila?

Tražili neki ljudi najstarijeg dedu na svetu. Obiđu oni tako sve veće države i zadrže se u Rusiji. Nađu neko selo i u selu čuju za najstarijeg čoveka, pa odluče da ga posete. Nađu ga i pitaju koliko ima godina, a on kaže da ima 110. Upišu oni i nastave dalje. Dođu u Nemačku i čuju za drugog dedu koji je, kako kažu, najstariji. Nađu i njega i pitaju ga koliko ima godina i on odgovori da ima 120.
• Odlično, deda! Star si, ali nije to dovoljno, verujemo da ima i starijih.
Nastave oni i dođu u Srbiju. Odu u neko selo kod Niša i prođu kroz neku šumu – kad čuju kako neko plače. Približe se malo, a ono neki deda sedi na panju i plače. Odluče da ga pitaju koliko ima godina.
• Deda, koliko imaš godina?
• Sto četrdeset – odgovori on.
• Odlično! Čestitamo, ti si verovatno najstariji čovek na svetu. A što plačeš, deda?
• Tukao me tata!
• A gde ti je tata?!
• Eno ga u šumi sa dedom, seče drva!

Koja je razlika između plavuše i kokoške?
• Kokoška zna na čijim jajima sedi.

Udala se Leposava za Milojicu, a njegova porodica je bila izuzetno siromašna. Kako je htela da se pokaže kao dobra domaćica, reši da malo dovede kuću u red i upita svekra:
• Jel' imate pajalicu, hoću da obrišem prašinu.
• Nemamo, snaho!
Ona ne bi lenja, odseče svekru kosu, napravi od nje pajalicu i obrisa prašinu. Malo zatim zatreba joj četka da oriba pod, ali pošto svekar reče da nemaju ni četku, ona mu, bez imalo premišljanja odseče bradu, napravi četku i oriba pod. Kasnije kad se mladi Milojica vratio s posla, ugledao je oca na drvetu, pa mu doviknuo:
• Oče, zar si poludeo? Što si se popeo na to drvo?
A otac mu odgovara:
• Ne pitaj me ništa, sine, eno Leposava pravi kolače, pa se plašim da joj ne zafale jaja.

Učiteljica pita decu:
• Da li Bog postoji?
• Da, postoji?
• Možete li ga videti?
• Ne.
• Možete li ga dodirnuti?
• Ne.
• Pa, onda on ne postoji
Perica upita učiteljicu:
• A, učiteljice, imate li vi mozak?
• Imam.
• A, možete li da ga dodirnete?
• Ne.
• A, možete li da ga vidite?
• Ne.
• Pa, da li ste onda sigurni da ga imate?

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Pošao proliv u diskoteku. Kada je stigao, zatekne ga govno na vratima i kaže mu:
• Ti ne možeš da uđeš, ovo je klub samo za čvrste momke!

Šetao neki čovek pored reke i naiđe na nekog tipa koji stoji na ogradi mosta.
• Šta to radiš, čoveče? - upita on.
• Hoću da skočim sa mosta i ubijem se, - odgovori ovaj.
• Zašto bre? - zabrinuto će prvi.
• U ratu mi geler otkinuo muda i sad država nema para da mi plati operaciju - skrušeno će ovaj.
Produži čovek svoju šetnju, a kada se pred veče vraćao kući vidi da onaj čovek još stoji na istom mestu.
• Šta je bilo, ne skačes?
• Eee, znaš li kakva ti muda trebaju da bi skočio odavde ...