VICOTEKA

Učiteljica pita Pericu:
• Kupujem, kupuješ, kupujemo, kupujete, ... koje je to vreme?
• To je vreme rasprodaje - odgovori Perica.

Žena je kao autobus: dok trčiš za njom, neće da stane, a i ako stane – neće da otvori vrata!

Gledaju Mujo i Haso ovce na livadi i kaže Mujo da ima tačno 1242 ovce. Haso ne veruje, dođe do pastira i pita ga koliko ima ovaca, a ovaj mu potvrdi:
• 1242.
I tako nakon pola sata na drugoj livadi Mujo opet pogodi broj ovaca i napokon ga pita Haso:
• Jel, Mujo, kako ti tako brzo izbrojiš te ovce?
• Moj Haso, ništa lakše, izbrojiš sve noge i podeliš sa čet'ri!

• To, to! Jače, jače ...
• Čekaj bre, zar mi ne reče da si nevina?
• A da, da! Boli, boli ...

Pita momak devojku:
• Je li, gde to izlaziš svako veče i sa kim?
Devojka odgovara:
• Na probe hora, sa prijateljicama.
• I, šta radite tamo?
• Ma ništa posebno, pijemo vino, malo časkamo ...
• Pa onda, ... kada pevate?
• Kada se vraćamo kući!

Šetaju dve plavuše ulicom i nađu ogledalo. Pogleda se jedna i kaže:
• Uuu, što mi je poznata ova!
Uzme druga ogledalo pa kaže:
• Pa to sam ja, budalo jedna!

• Tata, dobio sam keca! - reče Perica.
• Pa, kako?! - upita otac.
• Pitala me uciteljica koliko je 2+3?
• Pa, to je 5!
• Pa, to sam i ja rekao, a onda me pitala koliko je 3+2?
• Pa, isti kurac!
• Pa, to sam i ja rekao!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Zemunac priča starijem bratu:
• Brate, sinoć ja pitam neku ribu da plešemo, a ona mi je rekla: "Izvini, ne plešem sa detetom"!
• I, šta si joj rek'o?
• Rek'o sam: "Izvini, nisam znao da si trudna"!

Crnogorac se busa u grudi i viče:
• Mi Crnogorci uvek smo se borili za čojstvo, junaštvo i poštenje.
Neko mu odgovori:
• Pa svi se borimo za ono što nemamo.

Razgovaraju čovek sa obrijanom glavom i čovek koji muca dok govori. Mucavac pita obrijanog:
• Je li, bbboggga ttti, kkkolllikkko ppplllaćaš bbbricccu?
• Manje nego ti telefon - odgovori obrijani.