VICOTEKA

Leži Mujo na samrtnoj postelji, Fata plače kraj uzglavlja i drži ga za ruku. Mujo je upita:
• Fato, hoćeš li mi ispuniti poslednju želju?
Fata zajeca i reče:
• Hoću, moj Mujo, samo reci!
Mujo, onako slab, jedva prošapće:
• Fato, hoću da se za šest meseci udaš za Hasu ...
Fata ga zbunjeno pogleda i upita:
• Mujo, pa kud za Hasu, ti ga nikad nisi podnosio, rekao si da ga mrziš više od svega!?
Mujo zadnjim snagama reče:
• Upravo zato, Fato, upravo zato ...

Bila dva Zemunca na slavi i jedan jede prstima, a drugi će:
• Nožem, brate, nožem!
• Koga, brate, koga?

Ugledavši izgrebano lice i modricu na oku, Pera upita prijatelja:
• Šta ti je to, odakle ti te modrice?
• Ma ćuti, ne pitaj, borio sam se za čast jedne dame!
• Stvarno, i ... šta se desilo?
• Pa, ... uspela je da je sačuva!

Momak kaže devojci:
• Ja bih tebe mogao da gledam čitavog dana.
• Što, je l` sam ti mnogo lepa?
• Ma jok, nego si `slučaj za posmatranje`!

Šta kaže pljačkaš kad uđe u banku?
• Daj pare ili pucam.
A šta kaže fudbaler kad uđe u banku?
• Daj pare ili ne pucam!

Došao Ciga da polaže vožnju pa ga na ispitu pita pandur:
• Reci mi Cigo šta je to: stoji na raskrsnici i reguliše saobraćaj?
Ciga se zamislio pa pita pandura da mu nekako pomogne pošto mu je na vrh jezika. Na šta će pandur:
• Imaš crveno, žuto i zeleno.
Ciga se premišlja pa odjednom odgovori:
• Drug milicajac, da nije ŽUTO?

Ide Ciga preko graničnog prelaza, gura bicikl i na biciklu džak. Carinik ga pita:
• Šta imaš u tom džaku?
Ciga:
• Ništa, gospodin carinik, samo pesak!
Carinik:
• Jaoo ... mene si našao da zajebavaš!
Uze carinik nož, izbode onaj džak, kad ono stvarno samo pesak u njemu. Pusti ga carinik. Nedugo nakon toga dešava se ista scena, Ciga opet gura bicikl, na biciklu džak, opet carinik sumnja i izbode džak, ali u njemu samo pesak. Ponovi se to još nekoliko puta, i na posletku kaže carinik Cigi:
• Meni ovde ništa nije jasno! Pustiću te od sada svaki put, ali da mi kažeš šta švercuješ?
Ciga:
• Pa, kako šta, gospodin carinik, ... bicikle švercujem, šta bi drugo?!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Ne stidim se svoga siromaštva, do njega sam došao poštenim radom.

Pita Sosa Lalu:
• Lalo, šta ti se više dopada – ajfon ili ajped?
Lala odgovara:
• Meni se najviše dopada ajvar!

Trči Mujo po ulici, naleti na Hasu i ovaj ga pita:
• Šta je, bolan, od koga bežiš?
• Ma juri me neki ludak!
• Pa kako izgleda?
• Ima dugačku kosu i skroz je ćelav.
• Kako to može?
• Pa kažem ti da je ludak!