U Zvorniku na Savi

Zove Mujo Fatu telefonom: • Alo, Fato, gde si? • Eto me u Zvorniku na Savi. • Kako na Savi kad u Zvorniku teče Drina?! • Čekaj ba, ... evo ti Save, pa neka ti on objasni!

Odveo tata Pericu prvi put u operu. Dirigent počne da maše svojom palicom a sopran da peva. Sav oduševljen svim što je video, Perica na kraju upita tatu: • A zašto je dirigent tukao pevačicu onom palicom? • Nije je tukao - odgovori otac. • A zašto se onda onako derala?

Spavao Mujo kod Hase i Fate ali pošto nije imao gde, morao je da spava zajedno sa njima u istom krevetu. Ujutro za doručkom, kad je Fata otišla na posao, kaže Mujo Hasi: • Haso, ti si moj prijatelj, pa ti moram reći da me tvoja žena čitavu noć držala za onu stvar. Na to će Haso: • Ma nije Fata nego ja, što je sigurno - sigurno je!

Mama molim te da me više ne pokrivaš noću kada spavam! • Sine, pa znaš da se plašim da nenazebeš ... • Razumem mama, ali otkrivaš mi ženu!

Fata nad stolom razvlači kore za pitu, nagla se i, da prostite, dobrano naguzila. Dоšao Mujo s posla, ugleda Fatu kako mlati guzovima, zadigne joj suknju i na brzaka kresne. Fata se okrene, pogleda u Muju i kaže: • Ih, bolan, što si brz, već gotovo, a ni koru još nisam uspela razvuć! A Mujo reče: • Ma može i duže, samo žurim, trebo je Haso doć po bicikl! Fata: • Pa bio je već. Mujo: • I, jel se dugo zadržao? Fata: • Pa kako da ti kažem ... 4 kore!

Šta kaže ciga ženi kada dođe sa posla? • Ljubi brat.

• Tata, kad sam bio mali, sećam se da kada se ti i mama posvađate uveče, lete tanjiri, šerpe, ... a ujutru oboje cvrkućete. Sad po 3 mesece ne progovarate ni reč posle svađe? • E sine, pre neku godinu, obesio se onaj što nas je mirio ...

Vozio dečak bicikl pored reke, ali mu pukne guma, pa padne u reku i udavi se. Dečakov otac je održao sledeći govor na sahrani: • Rodio si se zbog pukle gume i zbog nje si umro.

Razgovaraju žena i muž: • Dragi, kada bih ja umrla da li bi se ti ponovo oženio? • Sigurno ne bih! • A zašto? Zar ti nije lepo u braku? • Naravno da mi je lepo ... • Pa, zašto onda nećeš da se oženiš? • U redu, onda ću se ponovno oženiti ... • Ipak, dakle, hoćeš? I spavaćeš sa njom u našem krevetu? • A gde bi smo inače spavali? • A hoćeš li i moje slike da zameniš njenim slikama? • Mislim da hoću, to mi se čini logičnim ... • A hoće li ona da vozi moj auto? • Ne, nema vozačku!

Umrla Stanojka. Iznose je iz kuće u sanduku i slučajno lupe sandukom o štok vrata. Iz sanduka se začu jedno bolno: • Uhhh! Otvore sanduk, kad Stanojka živa. Posle još deset godina braka sa Živadinom, umre konačno Stanojka. Ponovo je iznose iz kuće u sanduku, kad trči Živadin i viče na sav glas: • Pazite na štok, jebem vas smotane.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!