VICOTEKA

Sede Muja i Fata na kauču i gledaju televiziju, pa Muja upita:
• Fato, bona, kol’ko si ti mene puta prevarila?
Fata ćuti i sedi, a Muja opet pita:
• Fato, ajd’ reci, bona ...
Fata i dalje ćuti, a Muja će nervozno:
• Fato, bona, jel’ čuješ šta te pitam?
Fata ljutito odvrati:
• De ćut’ malo, stalno me prekidaš dok brojim!

Stoji kapetan ispred čete i priča vojnicima:
• Danas ćemo učiti šta je to tup udarac. ... Tup udarac je kada uzmem kamen, bacim ga na gore i on kad padne nazad, čuće se "TUP"! E, to se zove tup udarac.
Svi ćute, samo se Ciga javi:
• A šta, drug kapetan, ako ja uzmem kamen, bacim ga u vodu i čuje se "BUĆ"?
• Slušaj, Cigo! Nemoj da mi mešaš rodove! U pešadiji je "TUP", a "BUĆ" je u mornarici!

Priča Mujo:
• Nemam Twitter, pa idem okolo sa megafonom i objavljujem šta radim i šta mi se dešava preko dana. Za sada imam troje koji me prate, čini mi se da su dvojica panduri ...

Dolazi Fata ranije sa posla i zatiče Muju u spavaćoj sobi sa drugom ženom. Zgrabi ga za kalabaster i odvuče u garažu. Stavi mu kalabaster u bravarsku stegu, dobro ga pritegne i odvije ručicu sa stege. Potom uze testeru u ruku donese do Muje. Mujo se počne derati:
• Stani bona, šta to radiš? Nećeš valjda ... zbog jedne sitnice, da mi ga odsečeš?
Sa osvetničkim osmehom na licu Fata reče:
• Jok ja, Mujo, ti ćeš, bolan, ... ja ću samo da zapalim garažu!

Perica pita oca:
• Tata, šta je to kupleraj?
Otac mu opali šamar i vikne:
• Marš tamo, balavče jedan! Ne mešaj se u politiku!

Srbija, 2029. godina, lektira za Osnovnu školu:
• Sabrana dela Kije Kockar
• Luna Đogani s` one strane ogledala
• Doživljaji Zmaja od Šipova
• Život i delo Željka Mitrovića
• Istorija Zadruge
• Razvojni put Jelene Karleuše
• Put u svetlu budućnost, od Marša na Drinu do Parade ponosa

Imam lepu, pametnu i poštenu devojku. ... I volim ih sve tri.

Neke zemlje su primat dale demokratiji, mi smo demokratiju dali primatima.

Zašto je Džej postao pevač?
• Nije mogao da dohvati kontejner.

Došle dve babe u kineski restoran i naručile neko jelo. Posle nekog vremena, konobar im donosi naručeno a između ostalog i štapiće za jelo. Babe se pogledaše međusobno pa se jedna obrati konobaru:
• Ali sinko, mi smo došle da jedemo, a ne da štrikamo!

Ujedinjene Nacije:
• Imamo li uopšte dokaza da Iračani poseduju oružje za masovno uništenje?
Džordž Buš:
• Naravno, sačuvali smo fakture!