VICOTEKA

• Huso!
• Šta je, Mujo?
• Jesi čuo novost?
• Jok! Šta se desilo?
• Pa, Fata na samrti.
• Joj, moram hitno do nje!
• Što? Jel’ da se oprostiš?
• Ma, jok! Nego mi je još davno rekla da sam ja poslednji kome bi dala.

Rešio Lala da kupi sebi košulju, pa uđe u prodavnicu:
• Dobar dan, `teo bi` da kupim jednu košulju ...
• Koju boju želite? - pita trgovac.
• Je l' imate boje jorgovana?
Prodavac mu iznese pet-šest košulja, sve u nijansama boje jorgovana:
• Koja vam se dopada?
• Ta znate, ne paše mi nijedna od tih boja. U izlogu stoji jedna koja mi se baš sviđa.
Odu oni do izloga i Lala prstom pokaza na belu košulju:
• Evo, baš ova!
• Zaboga, to nije boja jorgovana, to je bela košulja!
• Ta, ima i belog jorgovana - reče Lala.

Kako prepoznati najvećeg papučara u selu?
• Potrošio je više šljiva na pekmez nego na rakiju!

Pričaju dve babe:
• Prestala sam da psujem - kaže jedna.
• A ja više ne verujem u boga - kaže druga.
• Sereš?
• Ne, krsta mi.

Dođe Mujo kod Hase, a on izvadio „onu stvar“ i greje je na peći.
• Pa šta to radiš, bolan Haso?
• Treniram fiziku.
• Pa šta ti je to?
• Kažu da kada zagreješ neko telo – ono se širi, a kada hladiš – ono se skuplja, pa eto i ja eksperimentišem da vidim da li je to istina.
• Dobro bolan, a gde ti je Fata?
• Pa u frižideru, ... i ona trenira!

Idu slon i miš preko visećeg mosta. Puče lijana, rasturi se most i oni padoše u reku.
Dok su se izvlačili na obalu, miš će ljutito:
• Pa jesam li ti rekao, budalo, da prelazimo jedan po jedan!

Dolazi Ciganka da se prijavi za posao. Sedne ona lepo i poslovođa krene da je pita:
• Recite mi koliko dece imate?
• Pa kako da ti kažem, ... imam ih desetoro.
• Dobro, izvolite papir i ovde napišite imena vaše dece.
Uzme Ciganka papir i za svako dete napiše Rambo. Pogleda poslodavac papir i ništa mu nije jasno pa ponovo pita Ciganku:
• Izvinite, ovde ispada da se svako Vaše dete isto zove, pa kako ih zovete?
• Pa šefe, ... po prezimenu.

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj  su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina:
• Kako ti se svideo izlet?
• Bilo je odlično.
• A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ...
• Da!
• I, šta si naučio? – nije odustajao otac ...
• Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a  oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline.
Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio:
• Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!

Kako se na sudu, u parnicama za razvod braka, stručno naziva švaler?
• Svedok saradnik.

Po povratku iz banje, žena je radosno radosno pričala mužu kako se provela i počela da ga ljubi:
• Oh, mili, kako sam te se zaželela - šaputala mu je.
• Pa, kako si putovala? - pita on nežno.
• Odlično. A kako si se ti snalazio bez mene? Kako posao?
• Ide ... ide ... Nego, da čujem, jesi li mi bila verna?
• Oh, kakvo pitanje ... pa kao i ti meni.
• Dobro, dobro - progunđa on - Hajdemo kući. Ovo ti je poslednji put da si išla sama u banju.

Svekrva govori snahi na venčanju:
• Kćeri, nije ti baš nešto lepa ta venčnica.
A snaha će na to:
• Nema veze, sledeći put će biti lepša.