Otkud ti ovde

Došao Haso kod Muje goste. Mujo se izvalio u fotelji i ne da mu se ustati, pa će Hasi: • Haso, ajde budi dobar pa se popni na sprat i donesi mi papuče. • Daj Mujo, gde ću ti ja donosit papuče u tvojoj kući?! • Ajde molim te, baš mi se ne da ustajati. Haso posluša i popne se gore. A gore sretne Mujinu ženu Fatu i njihovu kćerku od 18 godina. Fata reče: • Zdravo Haso, otkud ti ovde gore? Tu Hasi sinu ideja: • Zdravo Fato, eto ja dođoh da vas opalim! • Šta ti je Haso, jesi li ti normalan! Pa Mujo će te ubiti. • Zna Mujo i nema ništa protiv. • Molim! - reče Fata. • Ozbiljno, sad ćeš da vidiš. MUJO, JE L' OBE! - dreknu Haso. • OBE! - odgovori Mujo.

Mujo rešava ukrštenicu i pita Sulju: • Reci životinju koja ima pet slova, počinje na R i završava na R. • Krava! • Pa, kako krava, Suljo? • Pa lepo. Krava počinje rogom i završava repom, oba su ti na R!

Dobio Lala na lutriji tri miliona eura. Sav veseo ulazi u kuću i na sav glas viknu Sosi: • Soso, pakuj se! • A gde ćemo? - upita ona. • Ja ne idem nikuda!

Stoji Perica sa sestrom na stanici i čeka autobus. Pošto ga dugo nije bilo, Perica reče: • Gde je, bre, ta autobus?! Sestra mu odgovori: • Nije ta, nego taj! • A otkud ti znaš, nisi mu valjda gledala pod točkove?!

Pošao Perica u prodavnicu da kupi MP3 player, ali na putu ka prodavnici shvati da mu fali 100 dinara. Smišljao je, smišljao kako da od majke izmami 100 dinara i na kraju je smislio: • Mama, da li ćeš mi dati 100 dinara ako ti kažem šta je tata rekao sobarici kad nisi bila tu? Mama zamišljeno pogleda Pericu i dade mu 100 dinara. • Rekao je: Zatvori prozor, promaja je!

Kaže Fata Muji: • Danas sam jednom prosjaku dala pun tanjur juhe i deset maraka! • Je l` pojeo juhu? • Je! • E, onda je zaista pošteno zaslužio tih deset maraka!

Ide Lala ulicom, ispod oka mu golema modrica. Sretne ga Spira, pa ga pita: • Ta, šta ti se to dogodilo? • Zviznula me Sosa! • Ta, čime tako krvnički? • Paprikom! • Ta nemoj me zajebavati, ne može ti njome nadenuti tolku šljivu. Kaka je to paprika? • Konzervirana!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Dolazi zeka u kafanu i vidi da je neko parkirao auto na njegovo mesto, popizdi, uskače u kafanu i drekne: • 'Alo bre, ko je parkirao na moje mesto? Na to ustaje meda i kaže: • Ja sam. A zeka će na to: • Aauuuu, al' si ga parkirao, svaka ti čast!

Šef kaže novoj sekretarici: • Ne znate stenografiju, ne umete da kucate na tastaturi, niste učili strane jezike ... pa šta Vi uopšte znate? • Znam da radim prekovremeno!

Postoje tri vrste ljudi. Oni koji znaju da broje i oni koji ne znaju da broje.