VICOTEKA

Mujo i Haso u zatvoru služe kaznu. Mujo slučajno nađe neki flomaster i počne da crta, a Haso će na to:
• Mujo, nemoj da šaraš po zidovima, isteraće nas!

Došao Mujo, keramičar, u javnu kuću. Izabere jednu crnkinju, crnu ko ponoć. Odu u sobu i kaže Mujo:
• Naguzi se.
Ona se naguzi. Mujo gleda, gleda ... i kaže:
• Dobro je, možeš se obući, gledao sam samo kako roze fugna ide na crnu pločicu.

Došao zeka kod mede i moli ga da ga prošvercuje preko grane. Kaže zeka:
• Molim te, medo, prošvercuj me preko grane.
• Ne mogu, zeko, kako ću bre ...
• Ajde, medo, molim te. Evo, ja ću se uvućie u tvoj prednji džep i neću ni zucnuti ...
• Dobro, ajde.
Došli oni na granicu, kad carinik gleda medu i nešto mu sumnjiv, pa kaže:
• Je li, medo, šta ti je to u prednjem džepu?
Meda brzo zvekne šakom iz sve snage po džepu, stavi ruku u džep i izvuče:
• A to, to mi je zekina slika ...

Dok srećna majka drži novorođenče u naručju, prilazi joj medicinska sestra i kaže:
• Napolju je srećni otac sa buketom cveća, da li da ga pustim kod Vas?
• Ne! Ni sličajno!
• Pa zašto gospođo?
• Svakog trenutka treba da naiđe i moj muž!

Pita nastavnica Pericu:
• Šta je bilo posle smrti cara Lazara?
• Sahrana - odgovori Perica!

Šeta plavuša sa momkom i primeti kako na susednoj livadi druga plavuša vesla u čamcu! Kaže ona momku:
• Vidiš, zbog takvih se prave vicevi na naš račun! Ma, samo da znam da plivam, išla bih da je udavim!

Pita čovek Cigu:
• Koja ti je omiljena boja?
• Karirana - odgovori Ciga.
• A piće? - pita čovek dalje.
• Može! - kaže Ciga.

Zaboleo Cigu stomak pa ode on kod doktora. Opipava mu doktor stomak, pa pita:
• Kakva ti je velika nužda?
• Velika brate, velika, da nije ne bih ni došao.
• Ne pitam te to, nego kakva ti je stolica?
• Drvena, a i stara, vala propala skroz.
• Ama, čoveče, razumeš li ti mene, koliko puta ideš napolje?
• Od kada svane i ne ulazim u kuću do večeri.
• Govno, Cigo, kakvo ti je govno?
• Eee, gospon doktor, to još nisam probao.

Neke muške izreke:
• Maznuo bi je ko Ciga tonu bakra.
• Trpao bi u nju ko siromah u torbu.
• Olizao bi je ko dete poklopac od eurokrema.
• Složio bi je ko metar drva.
• Raširio bi je ko sat na devet i petnaest.
• Primila bi ga ko saučešće.
• Pocepao bi je ko nepismen novine.
• Zgužvao bi je ko regrut poziv za vojsku ...

Pita učiteljica decu:
• Šta je to herojstvo?
Javi se Perica i kaže:
• Herojstvo je kad nekom spaseš život.
• Bravo Perice! - kaže učiteljica.
• A jesi li ti nekom spasao život?
• Jesam, svom sestriću!
• A kako Perice? - znatiželjna je učiteljica.
• Pa lepo, sakrio sam sestrine antibebi pilule.

Pita učiteljica đake, čime im se roditelji bave i kako žive. Prva se javlja Mara:
• Moj tata je saobraćajac, mama ne radi nigde, ali imamo veliku kuću i dva automobila.
Potom se javi Jova:
• Moja mama radi na autoputu, prodaje svoje telo. Kaže da se srami, ali mi stvarno lepo živimo.
Diže ruku Perica i dodaje:
• Moj tata je kamiondžija, i da nije Marinog tate i Jovine mame, i mi bi lepo živeli ...