VICOTEKA

Srela se Fata u gradu s prijateljicom, a ova će odmah:
• Fato, bona, znaš li da se priča da te Mujo vara?
Fata slegne ramenima:
• Znam, bona, znam i s kim, al ne znam, boga mi, s čim!

• Jesi li čuo da Rusi zavrći gas?
• Ma ćuti, bolje Rusi da zavrću nego Nemci da puštaju gas.

Šetaju se dva policajca i vide da na jednom stubu za uličnu rasvetu piše: „Kuća na prodaju“. Prvi policajac počne da kuca, pa pita drugog:
• Zašto ne otvaraju?
A drugi odgovori:
• Kucaj još. Tu su, vidiš da im je upaljeno svetlo.

Ode Piroćanac sa porodicom na more. Dok su se brčkali, mali Žikica zavapi:
• Tatko, tatko, progutao sam malo vode!
Piroćanac će na to:
• Gutaj sine, sve je to tatko platio!

• Opet si noćas pričao u snu.
• Ma, pusti me ženo da makar noću i ja progovorim koju reč ...

Vode ljubav Mujo i Fata. U zanosu strasti Mujo joj gurne u uvo, a Fata će:
• Nemoj, bolan Mujo, ogluveću!
• Ma kad nisi zanemela, nećeš ni ogluveti!

Pita učiteljica Pericu:
• Po čemu je Severni pol dobio ime?
• Pa, po Severini - odgovori Perica!

Život je kao frizer, ti mu kažeš šta želiš, a on šiša po svom!

Zašto muškarci moraju da se vakcinišu protiv ptičjeg gripa?
• Zato što žive sa guskama.

Kaže Fata Muji:
• Uvek kad stanem na kućnu vagu, obavezno uvučem stomak ...
Mujo:
• Aaa? Pa je l' to pomaže?
• Pomaže, moj Mujo, ... pomaže ... da vidim vagu!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.