VICOTEKA

Srela se Fata u gradu s prijateljicom, a ova će odmah:
• Fato, bona, znaš li da se priča da te Mujo vara?
Fata slegne ramenima:
• Znam, bona, znam i s kim, al ne znam, boga mi, s čim!

Došao lik u biblioteku i kaže:
• Dobar dan, dajte mi neku knjigu o samoubistvu.
A bibliotekarka će:
• Jes', pa ko će posle da mi je vrati.

Razgovaraju dvije prijateljice:
• Ja se tako razveselim kad vidim tvog muža!
• Ne razumem, ... a zašto?
• Zato što nije moj!

Došla zima i Lala otišao napolje da nacepa drv. Pošto je bilo jako hladno, ubrzo mu se ruke smrznu i on otrči u kuću da se ugreje. Sosa to vidi i kaže mu:
• Daj Lalo stavi ruke meni između nogu, ugrejaće se udmah.
Lala tako uradi i stvarno, ruke se ugrejaše začas. Ponovo on izašao da cepa drva, ... opet ista svar. Otrči on u kuću, stavi ruke Sosi između nogu i one se opet brzo ugreju. Opet on izađe da cepa drva i opet ista svar. Utrčao on u kuću da stavi ruke Sosi između nogu, a Sosa dreknu:
• Pa dobro Lalo, hoće li se tebi ikad uši smrznuti?

U Srbiji postoje narodni običaji kojih se svi pridržavaju:
• Za slavu - kolač.
• Za Vaskrs - jaja.
• Za svadbu - trudna mlada.
Retko koja se danas udaje na prazan stomak.

• Šta radiš?
• Evo, bio na trčanju!
• Aha, jesi li povratio kondiciju?
• Povratio jesam, kondiciju nisam.

Juri policajac Cigu i viče za njim:
• Stani, Cigo!
Ciga odgovori:
• Stani ti, tebe niko ne juri!
• Ma, stani hoću nešto da ti kažem!
• Neka hvala, ne moramo mi Cigani baš sve da znamo!

Za bolesne, postoji bolnica. Za lude, postoji ludnica. Za budale nema ništa, zato ih ima svuda.

Dosadilo bubnjaru da sluša viceve o bubnjarima i reši da promeni instrument. Odluči se za harmoniku i ode da je kupi. Kaže on trgovcu:
• Dajte mi onu veliku sivu harmoniku.
Trgovac:
• Vi ste bubnjar, zar ne?
• Pa da, kako znate?
• To nije harmonika, nego radijator!

Bila plavuša na koncertu Zdravka Čolića. Na kraju koncerta zamoli ona njega:
• Aj’ mi napiši na ruci svoj autogram.
Čola joj objasni:
• Obrisaće se ako ti ga tu napišem.
• Ma jok! Čim stignem kući, prepisaću ga na papir.

Posvađali se Lala i Sosa baš dobro. Lala poče da preže konje u kola, da ide u grad. Sosa se vrpolji, pa ga pita:
• O`š povesti i mene?
• Mani me se, neću!
• Ta, povezi me, makar u šaragama ...
• Luda ženo, neću.
I tako, ... pođe ti on, kad ispred grada zaduva jaka Košava, poče kiša, munje sevaju, i Lala se skloni pod neko drvo. Utom lupi grom u šarage. Lala baci kapu na zemlju i reče:
• A lepo me molila da je povedem!