VICOTEKA

Otišli Fata i Mujo u Ameriku. Dali im Amerikanci sve, samo im rekli da kad dobiju dete moraju dati neko američko ime. Rodila Fata sina i otišao Mujo da ga upiše u knjigu rođenih. Kada se vratio pita Fata:
• Kako mu je ime?
• Sjedinjene Američke Države - odgovori Mujo!
• Pa kako ćemo ga zvat, bolan Mujo?
• Esadeee, Esadeee, ...

Dođe čovek pred svetog Petra i umire od smeha:
• Što se smeješ, čoveče? - upita ga sveti Petar.
• Kako da se ne smejem, oni dole me još uvek operišu!

Razgovaraju dve bebe:
• Reći ću ti nešto u poverenju - kaže jedna.
• Kaži - reče druga.
• Izgubila sam nevinost.
• Ju, kako?
• Sela sam na cuclu.

Ide zec šumom i vidi da svi odjednom beže, pa zaustavi malog miša i upita ga:
• Je li, mišu, što svi beže?
A miš će njemu:
• Lav je provalio da ga lavica vara, pa beže svi sumnjivi!

Sede dva narkomana na trgu i fiksaju se. Prolazi baba i pita ih:
• Momci, šta to radite?
• Fiksamo se, baba.
A baba će na to:
• Ako, ako, samo nemojte da sedite na hladnom, da ne nazebete!

Mujo i Haso veliki fudbalski fanovi se dogovore da ko prvi umre dođe onom drugom u snu i javi mu da li se gore na nebu igra fudbal. Desilo se tako da Mujo prvi umre i kao što su se dogovorili jedno večeri dolazi Hasi u snu da mu javi.
• Haso,imam jednu dobru i jednu lošu vest - reče Mujo.
• Kaži prvo dobru - odgovara Haso.
• E pa ovako, dobra je ta da se gore na nebu fudbal igra još kako.
• Odlično, hajde mi reci sada lošu vest.
• Braniš u nedelju!

Jede policajac pljeskavicu. Nailazi mali dečak i pita ga:
• Čiko, čiko, da li mogu griz?
• Beži, mali, nije ti ovo griz nego pljeskavica!

Šta radi Bosanac kada završi školu?
• Ide u Sloveniju da traži posao.
A šta radi Slovenac kad završi školu?
• Ide u Bosnu da traži oca.

Kaze Perica tati:
• Tata, danas kada je učiteljica u školi postavila pitanje jedini sam ja digao ruku!
• Koje je pitanje bilo?
• Ko je razbio prozor!

Idu tri ludaka prugom. Prvi će:
• Što je dugačko ovo stepenište!
Drugi odgovara:
• Aha, a i gelender je nešto mnogo nizak.
A treći će ushićeno:
• Ne brinite, ljudi. Evo, stiže nam lift.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.