Nemoj nikome reći

Šta govore Engleskinje tokom seksa? • Oh yes, oh yes ... A Amerikanke: • Yes baby, yes baby ... A Bosanke: • Nemoj nikome reći, matere ti ...

Mujo i Fata na odmoru u Crnoj Gori, kad god su u restoranu, Fata uvek naručuje mešano meso i ostala dobra jela, a Mujo samo salate. Primeti to konobar posle nekoliko dana pa pita Fatu: • Gospođo, dozvolite mi da Vas pitam, zašto Vi uvek naručujete samo mešano meso, a Mujo samo salate? Fata će na to: • Pa, kad jebe k`o zec, neka i jede k`o zec!

Iznervirao se Sneško Belić što mu zeka svake godine pojede nos od šargarepe, pa je ove godine stavio šargarepu ispod stomaka. Dolazi zeka pa mrsko gleda u šargarepu, a Sneško će na to: • Šta je bilo zeko, gadi ti se?

Dragi Deda Mraze, za Novu godinu želim debeo novčanik i tanak struk, ... i nemoj to da pomešaš, ... kao prošli put.

Razgovaraju dva filozofa pa će jedan: • Kolega, nalazite se u pustinji, imate jabuku u ruci i napada vas lav. Kako ćete doći do Rima? Ovaj drugi ga gleda zbunjeno i vrti glavom, a prvi će: • Bacite jabuku u vazduh, a poznato je da jabuka ne pada daleko od stabla. Popnete se na to stablo i kad vidite da Vas lav ne može dohvatiti odahnete, i “padne vam kamen sa srca”. Taj kamen pogodi lava u glavu i ubije ga. Kad vidite da je lav mrtav, Vi ste srećni, tačnije, “Vi se na konju”, na tom konju krećete na put, a poznato je da svi putevi vode u Rim.

Plavuša zove dečka na mobilni telefon. Javlja se ženski glas: • Mobilni korisnik trenutno nije dostupan, molimo pozovite kasnije. A plavuša će na to: • A tebi je, kučko, dostupan!

Koji je najprodavaniji poklon za 8. mart u Crnoj Gori? • Aparat za brijanje ...

Kažu da je hodanje u snu vrlo opasno. To znači da ja svakog jutra rizikujem život dolazeći na posao.

Momak kaže devojci: • Ja bih tebe mogao da gledam čitavog dana. • Što, je l` sam ti mnogo lepa? • Ma jok, nego si `slučaj za posmatranje`!

• Hajde Perice, pozdravi čiku! Kako se ono kaže kad gosti odlaze? • Kaže se: Hvala Bogu!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...