VICOTEKA

Bili Italijan, Francuz i Bosanac i prepirali se, ko na bolji način dovede žensku do ludila.
• Ja počnem da joj ližem ruku, penjem se do vrata, a onda silazim dole. Tada svaka ženska poludi do daske - kaže Italijan.
• Ja joj ližem nožne prste, a zatim sve višlje. Dok dođem do one stvari, ona definitivno otkači - kaže Francuz.
• Ja to prosto, onako seljački, samo guraj-vadi - kaže Bosanac.
• I kada ona poludi? - pitaju ovi Bosanca.
• Pa kad ga obrišem o zavesu ...

Pokuca zli vuk malim jarićima na vrata i umilnim glasom će:
• Deco, otvorite vrata! Ja sam vaša mama i donela sam vam mleko!
A jarići će uglas:
• Daj, ne seri vuče, mama je odnela mleko na analizu u laboratoriju!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

• Komšija, tvoj pas je beo, a zove se Žuća?!
• Pa šta, i tvoja žena se zove Lepa ...

Ko se kreće brzinom svetlosti?
• Penzioner koji je ugledao prazno mesto u autobusu.

Provali lopov u kuću i počne da krade. Odjednom začuje glas:
• Isus te gleda ...
Lopov se okrene oko sebe, nikoga ne ugleda i zatim nastavi s krađom. Nakon nekoliko sekundi opet čuje neki glas:
• Isus te gleda ...
Kada se okrenuo i malo bolje pogledao, spazio je papagaja u kavezu, pa ga je upitao:
• Ko si ti?
• Mojsije.
A lopov će na to sa smeškom:
• Ko je bio tako glup i dao papagaju ime Mojsije?
• Isti onaj koji je dobermanu dao ime Isus - odgovori papagaj.

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu.
Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče:
• Topola!!
Perica izvadi čokoladu i poče da jede.
• Pa je'l ti izlaziš u Topoli?
• Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

Na ribljoj pijaci:
• Pošto Karaš?
• Karam besplatno gospođo, a ovo su babuške!

Dobio mali Perica za domaći da nacrta nešto na temu narodne pesme. Svi crtali Marka Kraljevića i slične stvari, kad dođe učiteljica do Perice, a on nacrtao tipa koji sedi na lišću ispod drveta i drka.
• Iju, Perice, šta je to, sram te bilo?! Koja je to narodna pesma?
• Jesen dođe, ja se ne oženih.

Dolazi baka u kasapnicu i pita:
• Je li, sine, od čega je ova svinjska pašteta?
Prodavac kaže:
• Od svinjskog mesa!
• Aha, ... a pileća?
• Pa, od pilećeg mesa!
• Jao sine, za đačku ne smem ni da pitam!

Perica:
• Kada porastem, biću policajac i poći ću stopama svoga oca!
Jovica:
• Nisam znao da ti je tata policajac?
• Pa i nije, on je lopov!