VICOTEKA

Došao Švaba u Beograd i traži Partizansku ulicu. Zaustavi nekog prolaznika i upita ga:
• Sagen Sie mir bitte, wo ist die Banditen Strasse?

• Svako ima pravo na grešku - reče jež i siđe sa četke za kosu.

• Ja neću stići, uzmi dete iz vrtića.
P.S.
• Ne brini, prepoznaće on tebe!

Spremaju se Mujo i Fata za izlazak. Kaže Mujo:
• Znaš Fato, uopšte mi se ne ide u goste kod Omerovića.
• Ni meni, dušo, ali zamisli kako će biti presrećni ako ne dođemo ...
• U pravu si! Idemo!

Krenuo Lala u vojsku, a Sosa plače:
• Kako ću znati šta da ti šaljem u paketu kad ne znam da čitam?
• Ta, Soso, ja ću ti crtati, a ti to pošalji.
Tako i bi. Lala crta ćurku, Sosa šalje. Lala crta štrudlu, Sosa šalje. I tako sve do jedanput. Siže pismo: crta tačka crta tačka. Sosa ništa ne razume i ništa ne pošalje. Dolazi Lala na odsustvo i kaže:
• A bog te materin, Soso, što mi nisi poslala paket onomad?
• Pa nisam znala šta si nacrtô.
• E, glupa ženo, ta crtô sam rezance s makom!

Pao Mujo na ispitu iz književnosti pa onako nasekiran prošao pored biste Alekse Šantića i opsovao:
• Jebem te, Andriću, i tebe i tvoj Gorski vijenac!

Budale i pečurke se ne sade. One same niču.

Kako Ciga prodaje posteljinu na buvljaku?
• Navali narode, jeftinooo, ... legne dvoje - ustane troje.

Šta radi Emir Bekrić kada zakasni na bus?
• Čeka ga na sledećoj stanici.

Za vreme rata uđu Rusi u selo. Pronese se vest da siluju sve žene redom. Kada Lala to čuje, on se zabrine, pa sakrije Sosu u šupu. Vireći kroz rupicu, Sosa ugleda kako jedan vojnik juri njihovu kozu. Viče Sosa iz šupe:
• Pusti me, Lalo, ovo nisu Rusi, ovo su Kozaci.

Razočarao se Milorad u život, pa krenu on tako na Moravu da se obesi. Prebaci on konopac preko grane koja je visila nad rekom, namaknu ga na vrat i skoči u reku. Kad, eto ti vraga, grana puče, on upade u vodu i poče da se davi. Jedva se on iskobelja iz vode i povika:
• Džaba ti bešenje, zamal` da se udavim!