VICOTEKA

Severno Kosovo. Albanac pozvoni Srbinu:
• Dobar dan, komšija, koljiko oćeš za tvoja kuća?
• Paa, ... da kupim neki lep stan u Nišu i da ne brinem puno – dva kila zlata!
• Evo tebi četiri kiljograma u zljatu!
• A zašto toliko?
• Idi kupi stan u Ljubljana, da te ne seljim dvaput!

Pita Haso Muju da li veruje u ljubav na prvi pogled?
• Naravno da verujem! - kaže Mujo - Pa, zar stvarno misliš da bi' oženio Fatu da sam je pogled'o drugi put?

• Zašto nećeš da se venčamo? - mladić pita devojku molećivo.
• Iz 2 razloga.
• A to su?
• Prvi razlog si ti, a drugi razlog je neko drugi.

• To, to! Jače, jače ...
• Čekaj bre, zar mi ne reče da si nevina?
• A da, da! Boli, boli ...

Trči Fata sa mobilnim i viče:
• Mujo, neko te zove!
• Ko me zove?
• Ma, neki Low Battery.

Dođe Perica u crkvu da se ispovedi:
• Oče, zgrešio sam.
• Šta si uradio?
• Spavao sam se sa kurvom.
• Je l’ sa onom u knjižari preko puta?
• Ne.
• Je l’ sa gospođom u trafici na uglu?
• Ne.
• Je l’ sa konobaricom iz kafane u sledećoj ulici?
• Ne.
• Ma dobro, nije ni važno. Izmoli deset očenaša i nemoj više to da radiš.
Izađe on na ulicu i kaže Ivici koji ga je čekao ispred:
• Idemo Ivice, saznao sam tri nove adrese.

Zašto među šumarima nema žena?
• Pa, kad ne mogu da sačuvaju ni svoju šumicu, kako će tek državnu?!

• Kako ti je bilo sinoć sa onom?
• Ko na strugari.
• Kako to?
• Pa ona ravna ko daska, a ja pijan ko letva!

Zašto Internet ne može da zameni standardne štampane novine?
• Zato što Internetom ne možeš da ubijaš muve.

Uđe Piroćanac u frizerski salon i pita:
• Majstore, pošto šišanje?
• Sto dinara.
• A brijanje?
• Pedeset.
• Obrij mi glavu.

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...