VICOTEKA

Severno Kosovo. Albanac pozvoni Srbinu:
• Dobar dan, komšija, koljiko oćeš za tvoja kuća?
• Paa, ... da kupim neki lep stan u Nišu i da ne brinem puno – dva kila zlata!
• Evo tebi četiri kiljograma u zljatu!
• A zašto toliko?
• Idi kupi stan u Ljubljana, da te ne seljim dvaput!

Ležali baba i deda u krevetu, i baba počne da peva:
• Jutros mi je ruža procvetala.
Počne da se otkopčava i opet krene:
• Jutros mi je ruža procvetala.
Kad će deda na to:
• Džabe je tebi ruža procvetala kad' je meni zumbul uvenuo.

Ona i on šetaju. Ona pita:
• Koliki ti je?
• Šta?
• Ono što ti imaš a ja nemam.
• Mozak?

Kad neko kaže da gaji osećanja, ja ga zamišljam kako ih seje, zaliva, đubri, ubere, osuši, ... i na kraju popuši.

Ne volim da se hvalim, ali ni jedna žena još nije zažalila što me je ostavila.

U žestokoj bračnoj svađi žena kaže mužu:
• Bolje da sam se udala za đavola nego za tebe!
• E, nisi mogla. Brak između bliskih rođaka je zakonom zabranjen!

Ide klinac ulicom i plače na sav glas. Naiđe komšinica i upita klinca zašto plače. Klinac će:
• Teto, tata mi je zadavio mačiće!
Komšinica će, zgranuta:
• Dobro, de, nemoj plakati, kupiće ti teta nove.
• Ali, tata mi je obećao da ću ih ja zadaviti!

• Debela, kako se zoveš?
• Nina.
• Skraćeno od ... ?
• Slanina, majku ti jebem!

Razgovaraju dve prijateljice:
• Još uvek ne verujem da si se udala za tog starca!
• E draga moja, kad uzmeš lovu ne gledaš koje je godine štampana!

Bila sam kod psihijatra. On je nacrtao ovce i rekao mi da ih čuvam dok se ne vrati, pa je izašao napolje. Ja sam nacrtala ogradu i otišla kući.

Ona:
• Ljubavi želim da se posebno lepo osećam za 8. mart. Ne moraš mi ništa kupovati, samo mi reci da sam lepa.
On:
• Ljubavi, ipak ću ti nešto kupiti. Da si lepa, reći ću ti za 1. april.