VICOTEKA

Severno Kosovo. Albanac pozvoni Srbinu:
• Dobar dan, komšija, koljiko oćeš za tvoja kuća?
• Paa, ... da kupim neki lep stan u Nišu i da ne brinem puno – dva kila zlata!
• Evo tebi četiri kiljograma u zljatu!
• A zašto toliko?
• Idi kupi stan u Ljubljana, da te ne seljim dvaput!

Trči žena za tramvajem i dere se:
• Stani molim te, žurim na posao!
Putnici u tramvaju počeše da viču na vozača, on zaustavi tramvaj i otvori vrata, žena uđe u tramvaj i reče:
• Hvala Vam puno, hajde sad, karte na pregled, svi do jednog ...

Zove me tetka iz Nemačke:
• Sine, treba li ti para?
• Treeebaaa ...
• Pa, zaradi sine, ... zaradi ...

Policajac zaustavi bračni par u autu:
• Molim dokumenta. Znate li da ste prebrzo vozili?
U tom trenutku sa suvozačkog mesta prodera se vozačeva žena:
• Pa jesam ti rekla, pa kako to voziš, sad će ti uzeti vozačku, kako si glup, ne mogu da verujem ...
Šizi ona i dere se bez namere da prestane ... U jednom trenutku policajac mu vraća dokumenta i kaže:
• Možete ići.
• Kako sad, zar nisam napravio prekršaj?
• Nema veze, već ste dovoljno kažnjeni.

Razlika između studenta i čistačice je u tome što čistačica očisti sve u roku.

• Šta ti je život ... sunce, voda, sitan pesak, ...
• Dodaj mi pivo, mešaj taj malter i ne seri više.

Prodaje Ciga na ulici kaiševe:
• Ajmo narode, kaišovi, kaišovi! Da deca imaju sve petice ... kaišovi, kaišovi ... navali narode!

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Razgovaraju Mujo, Haso i Suljo:
• Haso, udvaraš se, za vrijeme romantične večere, jednoj mladoj djevojci iz dobre porodice, koja je vrlo lijepo vaspitana. Odjednom, moraš otići do toaleta. Šta bi joj rek'o?
• Sačekaj me sekundu, idem pišati.
• To bi bilo vrlo prosto i nekulturno s tvoje strane. Suljo, šta bi ti rek'o?
• Oprosti, moram otići do toaleta, odmah se vraćam.
• Ovo je već bolje - reče Mujo.
• A šta bi joj ti, bolan Mujo, rek'o? - upita Haso.
• Ja bi rek'o: Izvinjavam se što se moram udaljiti na trenutak, draga moja, idem pružiti ruku jednom bliskom prijatelju, s kojim ću te, nadam se, imati prilike upoznati nakon večere.

Penzioner došao kod svojih kućnih prijatelja, takođe starih penzionera. Dok muž razgovara sa gostom, žena kuva kafu u kuhinji. Domaćin, već poprilično senilan, prepričava utiske sa odmora:
•  ... i tako smo nas dvoje bili deset dana na moru u Baru.
• U kojem hotelu ste odseli?
• Čekaj samo malo, da se setim ... Izvini, kako se zove onaj cvet, kraljica cveća sa trnjem i crvenim laticama?
• Ruža! Ali ne postoji taj hotel u Baru ...
• Ma znam - reče domaćin, i okrenu se ka kuhinji - Ružooo, kako se zove onaj naš hotel u Baru?

Došla časna sestra kod ginekologa i sva uznemirena govori:
• Doktore, mislim da sam teško bolesna, iz nje mi povremeno ispadaju neke čudne svete sličice ...
Ginekolog joj kaže da se skine, pregleda je i reče:
• Draga sestro, Vi ste potpuno zdravi, nisu to nikakve svete sličice već nalepnice sa banana.