VICOTEKA

Posle koncerta, operska diva razgovara s poznanicom:
• Bila sam fantastična. Je l` da? Moj glas je ispunio celu salu!
• Jeste, draga moja. Toliko ju je ispunio, da su mnogi izašli da naprave mesta za tvoj glas ...

Alkohol mi je pružio mnogo nezaboravnih trenutaka, kojih se ne sećam.

• Halo ... policija? Pošaljite patrolu ... slučajno sam gurnuo ženu kroz prozor!
• U redu ... šaljemo i hitnu pomoć!
• Ma, ne treba hitna! Mi živimo u prizemlju ... samo patrolu, i to što pre ... samo što nije provalila vrata!

Perica upita mamu:
• Kada ljudi umiru, da li se pretvaraju u prašinu?
• Da.
• Au, onda je neko umro ispod mog kreveta.

Pravi muškarci vole obline, jer samo se psi igraju sa kostima.

Ciga zabrinut dolazi kod doktora:
• Šta da radim, doktore, ne diže mi se na moju Milevu?
• Pošalji je sutra kod mene - kaže doktor - pa da vidim šta mogu da uradim.
Sutradan, kad je Mileva došla u ordinaciju, doktor joj kaže da se skine, pa da prošeta po sobi, a zatim da legne. Kad je Mileva to uradila, doktor joj reče:
• U redu, idite i recite Cigi da dođe.
Kad je Ciga došao, lekar mu saopšti:
• Cigo, ne brini, sa tobom je sve u redu, ni meni se ne diže na tvoju Milevu!

Dođe peder kod lekara i kaže mu:
• Doktore, boli me guza ...
• A gde Vas tačno boli?
• Pa ovde, baš na ulazu ...
• E, pa u tome je problem! To treba da bude izlaz, a ne ulaz!

Iza svake ljute žene stoji muškarac ... koji nema pojma šta je uradio pogrešno!

Posle 40 godina braka, muž kaže ženi:
• Da se kladimo da me ne možeš i obradovati i ražalostiti jednom rečenicom.
Ona malo razmisli, pa reče:
• Tvoj je najveći u celom selu.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Otišla baka kod lekara i kaže:
• Doktore, moj život više nema smisla, kako da se ubijem a da se ne mučim dugo?
• Pa, ako imate pištolj, onda je najjednostavnije da se upucate u srce.
• Imam pištolj, ali ne znam gde mi je srce.
• Pa, tačno kod leve bradavice, samo se upucajte tamo, i gotovo.
• Fala, doktore!
Ode baka kući, cilja bradavicu, opali i ...
• Uuuhh ... moje koleno.