VICOTEKA

Kaže Sosa Lali:
• Idem ja kod komšinice na pet minuta, a ti promešaj ručak na svako pola sata.

Otišli Lala i Sosa u Novi Sad na Sajam poljoprivrede. Na jednom štandu prezentator predstavlja bika i kaže:
• Ovaj bik može da se pari sa kravom jedanput dnevno.
Komentariše Sosa:
• Aha! Je l' čuješ ti ovo, moj Lalo?
Lala ćuti. Na drugom štandu za bika kažu:
• Ovaj bik može da se pari sa kravom na svakih sat vremena.
Komentariše Sosa:
• Aha! Je l' čuješ, Lalo, šta muški vragolani rade?
Lala ćuti. Na trećem štandu, kažu:
• Ovaj bik može da se pari sa kravom tri puta u toku jednog sata!
Komentariše Sosa:
• Aha! Je l' čuješ tek ovo, Lalo?
Lala, znatiželjan, pita prezentatora:
• Izvini, je l' svi ti bikovi to uvek rade sa istom kravom?
Prezentator, zgrožen ovim naivnim pitanjem, odgovori:
• Taman posla! To se uvek radi sa drugom kravom.
Na to se Lala okrene svojoj Sosi i kaže:
• Aha! Je l' čuješ, moja Soso?

Došla zima i Lala otišao napolje da nacepa drv. Pošto je bilo jako hladno, ubrzo mu se ruke smrznu i on otrči u kuću da se ugreje. Sosa to vidi i kaže mu:
• Daj Lalo stavi ruke meni između nogu, ugrejaće se udmah.
Lala tako uradi i stvarno, ruke se ugrejaše začas. Ponovo on izašao da cepa drva, ... opet ista svar. Otrči on u kuću, stavi ruke Sosi između nogu i one se opet brzo ugreju. Opet on izađe da cepa drva i opet ista svar. Utrčao on u kuću da stavi ruke Sosi između nogu, a Sosa dreknu:
• Pa dobro Lalo, hoće li se tebi ikad uši smrznuti?

Mujo i Haso otišli na kafu u obližnjoj kafani. Kad su usluženi, prvi je srknuo Mujo, ali pošto je kafa bila previše vruća, on opeče jezik i suze mu udariše na oči, a Haso ga pita:
• Bolan Mujo, što plačeš?
• Ma setio sam se pokojne matere, mnogo je volela kafu.
Zatim i Haso srkne kafu, ali se i on opeče pa i njemu udariše suze.
• A što ti plačeš?
• Ma, setio sam se pokojnog oca, jebo ti on mater, što ne reče da je kafa vruća ...

Mujo govori Hasi:
• Moja žena je anđeo!
A Haso će njemu:
• Blago tebi, moja je još živa!

Žali se Sosa, inače sveža udovica, svojoj prijateljici Persidi:
• Kajem se, tražio mi je Lala pred smrt, a ja mu nisam dala ...
• Ne brini Soso, saće Zadušnice, ... daj nekom drugom, pa nameni.

Ide Lala ulicom, jede batak, oglođe ga celog i baci kost na ulicu. Neka gospođa vidi to i kaže mu:
• Mislim gospodine, ... stvarno, ... gde ide da bacate na ulicu odpatke ... ?
A Lala će:
• Ta, ovo nije od patke, ovo je od kokoške ...

Kaže Lala Sosi:
• Zamisli Soso, ta već šesti dan ležim u štali kraj krave očekujući da se oteli i ništa!?
Sosa reče:
• Lalo, kada te krava vidi pored sebe, sigurno pomisli da se već otelila!

Vraća se gazda sa puta, pa pita Lalu šta ima novo na imanju:
• Ništa gazda, samo nam je pas crk'o ...
• Jaoo, pa naš verni pas ... A od čega Lalo?
• Davali smo mu konjskg mesa, gazda ...
• Što ste psu davali konjsko meso, zaboga?
• Pa od onih vaših konja ...
• Šta je bilo sa konjima?
• Crkli su dok su vukli vodu ...
• Zašto su konji vukli vodu?
• Pa gasili smo štalu, gazda ...
• Šta je bilo sa štalom?
• Zapalila se od kuće ...
• Kako se kuća zapalila?
• Pa od sveća ...
• Šta će sveće u kući kad imamo lampu?
• Pa gospa-Ljubi smo davali nedelju dana, gazda ...
• Štaaaaa! Majka mi umrla?!
• Paaaa da, gazda. Od žalosti za gospon Čedom koji je ...
• Neeee! I otac mi je pokojni?!
• Jeste gazda, dobio je šlog kada je video da je vaša gospođa Slavica pobegla sa komšijom Perom ...

Lali se rodilo dete, ali kako ga nisu pustili u bolnicu u posetu, dođe Lala pod prozor Sosine bolničke sobe i počne da se dere:
• Sosooo, je li muško ili žensko?
• Sin je!
Lala se razveseli i razdere opet:
• A koliko je težak?
• 3500 grama.
Lala sav srećan, pa se razdere još jednom:
• A na koga liči?
• Na jednog iz Mokrina, ne znaš ga ti.