VICOTEKA

Pitagorina teorema na fejsu:
• Veličina dekoltea na profilnim slikama, direktno je proporcionalna broju prijatelja na fejsbuku, a obrnuto proporcionalna stepenu pismenosti.

Došao lik u biblioteku i kaže:
• Dobar dan, dajte mi neku knjigu o samoubistvu.
A bibliotekarka će:
• Jes', pa ko će posle da mi je vrati.

Koja je razlika između Crnogorca i Arapina?
• Arapin se vrati kući kada završi fakultet.

Zašto žene nikad ne prenose fudbalsku utakmicu?
• Zato što igrači ne mogu da trče onoliko koliko žene mogu da pričaju.

Baka na samrti saopštava unuku:
• Želim da ti ostavim moju farmu, što uključuje njive, kuću, traktor, drugu opremu i 2.398.750$
Unuk, sav ozaren što je odjednom postao bogataš kaže:
• O, bako, koliko si ti dobra prema meni, a ja nisam ni znao da ti imaš farmu ... gde se nalazi?
Uz poslednji uzdah baka prošapta:
• Na Fejsbuku ...

Požali se Mujo Hasi:
• Jarane moj, propada mi firma, plata kasni a ljudi očajni ...
• A kakvi su odnosi u tvojoj firmi?
• Jarane, odnosi ko šta stigne!

Pita Mujo Fatu:
• Da li bi spavala sa mnom za 1.000 evra?
• Pa, kad razmislim, bih!
• A za 10 evra?
• Kako se usuđuješ?! Šta ti misliš, ko sam ja?!
• To smo već utvrdili, sada se samo cenkamo!

Kad sam bio mali, bio mi je veliki, a kad sam bio veliki, bio mi je mali. Počinje na K, a završava se na C, šta je to?
• Krevetac!

Dolaze doktori u zatvor, u kontrolnu posetu zatvorenicima, da vide kakva im je probava. Kod prvog zatvorenika:
• Stolica?
• Da!
• Kada?
• Sinoć!
• Kakva?
• Tvrda!
Kod drugog zatvorenika:
• Stolica?
• Da!
• Kada?
• Jutros!
• Kakva?
• Mekana!
Kod trećeg zatvorenika:
• Stolica?
• Da!
• Kada?
• Prekosutra!
• Kakva?
• Električna!

Roditelji imali dva sina: pesimistu i optimistu. Da bi uravnotežili njihove emocije, pesimisti za Novu godinu poklone najnoviji model kompjutera, a optimisti konjsku balegu. Razgovaraju deca kasnije:
• Kupili su mi kompjuter, ali on će za godinu-dve sasvim zastareti, ne znam šta će mi tada ...
• Izgleda da sam ja dobio ono što sam oduvek želeo, konjića. Sada je mračno, pronaći ću ga ujutru, čim svane!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...