Bože pomozi

Ulazi programer u crkvu i pita popa: • Pope, ima li ovde wiFi? Pop zakoluta očima i izusti: • Bože pomozi! Programer će na to: • A je l' to korisničko ime ili lozinka?

Pita Mujo: • Haso, znaš li šta sam, bolan, uradio? • Šta, bolan? • Da bih zadivio svoju curu, rekao sam joj da imam jako bogatog strica. • I, šta je bilo? • Pa ništa ... umesto da se uda za mene, udala se za strica. Više nemam curu, već strinu.

Pored male devojčice u avionu sedi menadžer jedne velike kompanije. Okrene se prema njoj i kaže: • Ne bi li mi malo razgovarali? Čuo sam da vreme u avionu prođe brže, ako se razgovara sa saputnicima! Devojčica, koja je upravo otvorila knjigu, zatvori je, okrenu se prema njemu i kaže: • O čemu bi hteli da razgovaramo? • U stvari, ne znam ni sam - kaže menadžer - Kako bi bilo da govorimo o nuklearnoj energiji? • U redu - kaže devojčica - to bi bila zanimljiva tema! Ipak mi dozvolite da Vas pre toga ja nešto pitam! ... Konj, krava i srna jedu jedno te isto - travu! Međutim, srna izbacuje iz sebe sitne kuglice, krava pljosnate kolače, a konj izbacuje loptaste komade suve trave. Zašto je to tako? Nakon kraćeg razmišljanja menadžer reče: • Ne znam kako da to razumem! • Smatrate li se onda dovoljno kompetentnim da govorite o nuklearnoj energiji, kada ništa ne znate ni o običnim govnima?

Zet pita doktora za taštino zdravlje: • Doktore, šta joj je? Doktor odgovara: • Ono najgore. • Pa recite mi! • Nije joj ništa!

• Sine, slobodno izađi iz sobe, nismo te videli tri dana od kad ti je bio rođendan. • Ne dam pare!

• Vidiš baba, na ovom kompjuteru možeš da otvoriš više prozora istovremeno. • Gasi to govno, ubiće te promaja!

Pita Mujo Fatu da se igraju Velikog brata i ona pristane. Mujo će biti Veliki brat, a ona ukućanin. Fata sva sretna jedva je čekala početak igre, a Muje će njoj: • Fato, imaš 30 sekundi da napustiš kuću Velikog brata.

Ide zec šumom i vidi da svi odjednom beže, pa zaustavi malog miša i upita ga: • Je li, mišu, što svi beže? A miš će njemu: • Lav je provalio da ga lavica vara, pa beže svi sumnjivi!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Sretnu se dva pijanca: • Mogu li proći između Vas dvojice? • Svakako, ali samo jedan po jedan.

Dođe udovica kod Svetog Petra i pita može li videti svog pokojnog muža. Kaže Sveti Petar: • Naravno! - uzme jednu knjigu i počne tražiti. Zatvori knjigu i kaže: • E, među anđelima nije. Onda traži u drugoj pa kaže: • Nije ni u čistilištu. Nema ga! Uzme još jednu knjigu, traži, pa će: • Nije ni među onima proglašenim blaženim ili svetima. Najednom se priseti i upita udovicu: • Koliko ste dugo bili u braku? Udovica: • Pa nekih 50 godina ... Na to će Sveti Petar uzimajući novu knjigu: • Pa što ne kažete da je među mučenicima ...