VICOTEKA

Skupila se rodbina u bolnici, kod teško bolesnog rođaka. Konačno, pojavljuje se doktor, zabrinut, umoran, smrknut ...
• Na žalost, nemam dobre vesti, reče, posmatrajući zabrinuta lica - Jedina nada je da mu se presadi mozak. Reč je o eksperimentalnoj proceduri, vrlo je riskantna, ali to nam je jedina nada, osiguranje plaća proceduru, ali vi ćete morati da platite mozak!
Okupljena rodbina sedi zamišljeno u tišini ... Posle nekog vremena, neko upita:
• Pa, koliko košta jedan mozak?!
Doktor brzo odgovori:
• 5.000 dolara za muški mozak i 2.000 dolara za ženski. Nastupila je neprijatna tišina. Muškarci u sobi su pokušali da se ne nasmeju, izbegavajući da ženama pogledaju u oči, ali neko se ipak nacerio ... Muškarac koji nije mogao da obuzda svoju radoznalost postavio je pitanje koje je zanimalo sve prisutne:
• Zašto je muški mozak toliko skuplji?!
Doktor se osmehnu celoj grupi:
• To je standardno, ženskom mozgu se spušta cena zato što je već korišćen!

Učiteljica pita Pericu:
• Kupujem, kupuješ, kupujemo, kupujete, ... koje je to vreme?
• To je vreme rasprodaje - odgovori Perica.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Ljubio sam je nežno, ostala je bez daha. Skinula je puder, umro sam od straha.

Ona kaže:
• Daj mi ga, skroz sam vlažna!
On joj odgovara:
• Možeš da vrištiš koliko hoćeš, ali kišobran je samo moj!

Pričaju Mujo i Haso, pa kaže Mujo Hasi:
• Haso, da znaš kako su mene jurile žene kad sam bio mlađi?
• A što te više ne jure?
• Pa, više im ne kradem tašne.

Dolazi neki čovek u apoteku i danima maltretira apotekare da mu daju neki lek protiv kijanja. Oni mu par dana davali neke lekove, ali ni jedan ne deluje pa on im svakog dana drži kritike po pola sata. Sledećeg dana dolazi ponovo i traži novi lek protiv kijanja. Jednom apotekaru dopizdelo, dade mu ricinus i reče da odmah popije pola bočice što ovaj i uradi. Izađe davež iz apoteke i pita ga kolega:
• Zašto mu to dade!? Da li si lud!?
A ovaj će:
• Neka kine sada ako sme!

Dolazi Haso u kafanu, kad iz kafane izleće Fata kao furija, psujući na sav glas. Uđe Haso unutra i ugleda Muju kako sedi za stolom i umire od smeha:
• Mujo, bolan, š'a je to s Fatom, što se tako razljutila?
Mujo i dalje umire od smeha:
• A slušaj, jarane, malo sam je podučio kako to izgleda kad idemo u šoping!
Haso zbunjeno upita:
• Kako to?
Mujo otpije gutljaj i odgovori sa smeškom:
• Prošet'o sam je kroz deset kafana, u svakoj sam pregledao cenovnik, pa  se vratio i prvu kafanu i tu naručio pivo!

Očitali su mi struju i sada mogu da upalim ... sveću!

Vraća se Živana kući sva zajapurena i sa vrata kaže Peri:
• Pero moj, danas mi jedan na pijaci reče da sam kurva!
Pera joj odgovori:
• Pa, što ideš tamo gde te svi znaju?

Dobio mali Perica za domaći da nacrta nešto na temu narodne pesme. Svi crtali Marka Kraljevića i slične stvari, kad dođe učiteljica do Perice, a on nacrtao tipa koji sedi na lišću ispod drveta i drka.
• Iju, Perice, šta je to, sram te bilo?! Koja je to narodna pesma?
• Jesen dođe, ja se ne oženih.