Ne mogu da odtvorim torbu

Uhvatili Fatu trudovi. Pošto je bilo prekasno da je voze u bolnicu, zovu doktora da dođe kući. Stiže doktor sav zadihan i pita: • Gde je Fata? • Evo je u sobi - sav uzbuđen će Mujo. Doktor uđe u sobu i zatvori vrata. Nakon pet minuta ih otvori i vikne Muji: • Imate li kakav nož? Mujo sav pretrnu, al' šta će, ode po nož i da ga doktoru. Nakon pet minuta opet se otvaraju vrata: • Imate li možda kakvu polugu? - upita uznemireno doktor. Muji želudac u grlu, ali otrči i donese doktoru polugu. Za koji minut se ponovo pojavi doktor na vratima: • A da nemate možda sekiru? • Jao, čoveče, govori šta mi je sa Fatom! - povika Mujo uznemireno. • Ma bolan Mujo, Fata je dobro, samo ne mogu da otvorim torbu!

Stoji Piroćanac na mostu, gleda u reku i plače. Priđe mu drug i upita ga: • Šta ti je, bre, prijatelju? Što toliko plačeš? Piroćanac odgovori: • Upao mi burek u Nišavu! • Pa, je l' sa sirom, il' s mesom? • Ma, sa detetom! - odgovori Piroćanac.

Na samrti, muž kaže svojoj ženi: • Brzo mi dovedi popa koji nas je venčao. • A zašto baš njega? • Želim da mu oprostim.

Kaže Perica mami: • Mama, tata je opet pijan. • A otkud ti to znaš? • Pa, eno ga, brije ogledalo.

Hitna prevozi debila u duševnu bolnicu. Na jednoj nizbrdici vozač viknu: • Upomoć, ne rade nam kočnice! • Ne brini, na kraju ulice ima znak STOP! - dobaci debil.

Žali se Sosa, inače sveža udovica, svojoj prijateljici Persidi: • Kajem se, tražio mi je Lala pred smrt, a ja mu nisam dala ... • Ne brini Soso, saće Zadušnice, ... daj nekom drugom, pa nameni.

Mladić izašao sa plavušom, ... Konobar kaže: • Izvolite! • Ja ću sok od kole! - poruči plavuša. • Meni šamar da zapamtim kada sam izašao sa njom! - skrušeno će mladić.

Došao Zemunac na more. Odluči on da nauči sina da pliva. Baci ga u more, a mali potone. Stavi mu „mišiće“, opet ga baci u vodu i mali opet potone. Stavi mu i šlauf, pokuša ponovo – mali opet potone. Nema druge, još i peraje – mali opet potone. Gleda to drugi Zemunac sa obale pa pita: • Tebra, a kol'ko mu teška ona kajla oko vrata?

Od svih švalerskih uspomena, najduže traje alimentacija!

Dok sam vodio ljubav sa svojom ženom non - stop sam razmišljao i u sebi ponavljao ime svoje ljubavnice. Da se ne bih zeznuo i na glas izgovorio njeno ime dok sam u krevetu sa ženom, odem i kupim mačku i nazovem je ljubavničinim imenom. Sutradan žena dolazi kući, donosi malog maltezera i reče mi da će ga zvati "Marko". Sedim, pušim, razmišljam ...

Došao mladi student biologije par dana na selo, da sakuplja biljke za svoj herbarijum. Kako nikoga iz sela nije poznavao, upute ga seljani kod jedne udovice, da je priupita da li bi ga primila na konak. Udovica mlada, zgodna, smeška se i sve premerava mladića. Ovom bi malo nezgodno pa uze zvaničan ton i reče: • Gospođo, uveravam vas da sa mnom nećete imati nikakvih neprijatnosti. Ja sam intelektualac! Na kraju se oni nekako dogovore pa ga ona tako primi kod sebe u kuću. Sledećeg jutra izađe student na dvorište. Udovica poranila pa hrani živinu. Oko nje desetak koka i tri petla. Priupita on nju: • Nisu li tri petla malo previše za toliko koka? • Pa, baš i nisu. Onaj jedan tamo je pravi petao, a ova dvojica tu su više nekako ... intelektualci - odgovori mu ona preko ramena.