VICOTEKA

Uhvatili Fatu trudovi. Pošto je bilo prekasno da je voze u bolnicu, zovu doktora da dođe kući. Stiže doktor sav zadihan i pita:
• Gde je Fata?
• Evo je u sobi - sav uzbuđen će Mujo.
Doktor uđe u sobu i zatvori vrata. Nakon pet minuta ih otvori i vikne Muji:
• Imate li kakav nož?
Mujo sav pretrnu, al' šta će, ode po nož i da ga doktoru. Nakon pet minuta opet se otvaraju vrata:
• Imate li možda kakvu polugu? - upita uznemireno doktor.
Muji želudac u grlu, ali otrči i donese doktoru polugu. Za koji minut se ponovo pojavi doktor na vratima:
• A da nemate možda sekiru?
• Jao, čoveče, govori šta mi je sa Fatom! - povika Mujo uznemireno.
• Ma bolan Mujo, Fata je dobro, samo ne mogu da otvorim torbu!

Što imaju zajedničko apstinencija i ekonomska kriza?
• I jedna i druga nakon dužeg trajanja jačaju desnicu.

Fata se šminka, a Mujo komentariše:
• Što se mažeš, kao da će ti to pomoći?
• Daj Mujo, pogledaj sebe kako si ružan.
• Nisam ja takav oduvek, nego su me kao bebu zamenili u porodilištu.

Za bolesne, postoji bolnica. Za lude, postoji ludnica. Za budale nema ništa, zato ih ima svuda.

Muž:
• Volim te.
Žena:
• To govoriš ti, ili alkohol u tebi?
Muž:
• To ja govorim alkoholu.

Smuvaju se Mujo i Italijanka, šetaju oni plažom, a Italijanka mu kaže:
• Baciami amore! ( Poljubi me, ljubavi! )
• Kud da te bacim u more?
Italijanka ponovi:
• Baciami amore!
• 'Ajd kad si tako navalila!
Baci je Mujo u more, a Italijanka počne da vikče:
• Aiuto, Aiuto! ( U pomoć, u pomoć! )
A Mujo će:
• Ludačo, nije more ljuto, nego slano!

Razgovaraju dva prijatelja:
• U mojoj firmi traže blagajnika.
• Zašto? Pa prošle nedelje ste uzeli novog.
• Jes'. Baš njega i traže.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

• Perice, koji mesec ima 28 dana? - pita učiteljica.
• Svaki učiteljice, a neki imaju čak i više.

Zatekne mali Ciga mamu i tatu kako se tucaju, pa pita iznenađeno:
• Tato, šta to radite, bre?!
• Marš napolje bre, vidiš da ti je majka bolesna, pa je lečim!
Mali ciga, uplašen i zbunjen, izađe iz sobe. Sutradan otac dolazi kući ranije, i odmah s vrata pita malog:
• De ti je majka?
• Nešto je boli grlo, otišla kod komšije da se leči.

Kauboj u nekoj vukojebini ulazi u salun. Za šankom konobarica, prsata plavuša, a okolo ni žive duše.  Kauboj pogleda cenovnik:
• kafa ...... 1 dolar
• sok ........ 2 dolara
• sendvič ... 3 dolara
• drkanje ... 15 dolara
Kauboj još jednom pogleda oko sebe ... nikoga osim konobarice. Pozove konobaricu:
• Gospođice, recite mi, ko obavlja ovo dranje za 15 dolara?
• Ja, naravno, a ko bi drugi.
• Onda, ... dušo, operi dobro ruke, jer ja bih jedan sendvič!