VICOTEKA

Uhvatili Fatu trudovi. Pošto je bilo prekasno da je voze u bolnicu, zovu doktora da dođe kući. Stiže doktor sav zadihan i pita:
• Gde je Fata?
• Evo je u sobi - sav uzbuđen će Mujo.
Doktor uđe u sobu i zatvori vrata. Nakon pet minuta ih otvori i vikne Muji:
• Imate li kakav nož?
Mujo sav pretrnu, al' šta će, ode po nož i da ga doktoru. Nakon pet minuta opet se otvaraju vrata:
• Imate li možda kakvu polugu? - upita uznemireno doktor.
Muji želudac u grlu, ali otrči i donese doktoru polugu. Za koji minut se ponovo pojavi doktor na vratima:
• A da nemate možda sekiru?
• Jao, čoveče, govori šta mi je sa Fatom! - povika Mujo uznemireno.
• Ma bolan Mujo, Fata je dobro, samo ne mogu da otvorim torbu!

Šta je Isus rekao Crnogorcima pre nego što je razapet na krst?
• Ne radite ništa dok se ne vratim!

Pita učiteljica đaka Zemunca:
• Koliko je pet minus tri?
Zemunac ćuti, nema pojma.
• Dobro – smireno će učiteljica – imaš pet jabuka, i neko ti uzme tri, koliko ti jabuka ostane?
• Šta da mi uzme?!

Razgovaraju dva policajca i pita jedan drugog:
• Ge si ti rođen?
• Kod kuće, a ti?
• Ja sam u bolnici.
• A što, šta ti je bilo?

• Zašto ste tako zabrinuti, komšija - upita konobar svog stalnog gosta.
• A, i ti bi bio da ti sin napravi dete kućnoj pomoćnici ...
• Ne sumnjam, ali koliko znam, vaš sin ima samo pet godina ...
• Da, ali je ipak znao iglom da izbuši sve kurtone koje je našao u mojoj sobi.

Šta je to vrhunac pijanstva?
• Vrhunac pijanstva je kad na svojoj svadbi zagrliš taštu i pitaš: Brko, jebeš li šta?

U vojsci bio neki vojnk kojeg niko nije mogo da zezne. Čuo za njega i kapetan pa kaže:
• Ja ću njemu da pokažem!
Sutradan ga zovne u kancelariju i ovaj dođe. Kapetan mu reče:
• Vojniče, imam posao za tebe.
Ustane kapetan, okrene se, naguzi i prdne kolko god je mogao, pa reče vojniku:
• Uzmi ovo, odnesi na poštu i pošalji na ovu adresu.
Vojnik ga samo pogleda, salutira i ode. Nakon 15 minuta on se vraća kapetanu, okrene se, skine pantalone, prdne i kaže:
• Gospodine kapetane, pošta je zatvorena, vraćam Vam pošiljku nazad!

Mladenci došli da stanuju kod mladinih roditelja. Već prvog dana njen brat prvi siđe na doručak.
• Mama, jesu li seka i njen muž još uvek u sobi?
• Jesu.
• Ja mislim ...
• Nema ti šta da misliš! Doručkuj brzo i gubi se u školu!
Kad se popodne vratio iz škole, dečak ponovo upita:
• Mama, da li su seka i zet još u sobi?
• Jesu.
• Ja mislim ...
• Nema šta ti da misliš! Sedi tu ručaj i ćuti, a posle možeš da ideš kod Steve da se igrate!
Kad se pred veče vratio kući, odmah upita:
• Da li su seka i zet sišli?
• Još nisu!
• Ja mislim ...
• Dobro, ajde da čujem šta to misliš!
• Pa eto, sinoć sam čuo kad je seka rekla zetu da ode u kupatilo i donese vazelin ... pa sve nešto mislim da zet nije greškom uzeo moj super lepak ... vidim da ga nema na polici, a ... vazelin je i dalje na polici!

Brak je udruživanje dvoje ljudi, radi rešavanja zajedničkih problema, koje inače ne bi ni imali da se nisu udružili.

Zet ispraća svoju taštu na aerodrom. Kada avion polete zet viknu:
• Bože, uzmi je, sada ti je najbliže.

Pita deda Pericu kakve su mu ocene u školi. Perica nevoljno odgovara:
• Ma loše bre, samo marširaju.
• Kako to marširaju? - pita deda.
• Pa lepo - 1, 2, 1, 2, 1, 2, 1, 2, ...!