VICOTEKA

Vršili eksperiment o uticaju boje zida na ponašanje bolesnika u jednoj ludnici. Ofarbaju zidove u žuto i svi bolesnici navale da jedu malter. Ofarbaju u crveno - oni još žešće. Kad su ofarbali u zeleno, bolesnici posedaju na pod, ćute i ne mrdaju. Pita doktor jednog od njih:
• A zašto sad ne jedete?
• Čekamo da uzri ...

Idu dve cipele ulicom, vide čizmu, pa jedna kaže:
• Gledaj, eno žirafe!

Dve žene provele zajedno u zatvorskoj ćeliji deset godina. Nakon što su ih pustili, u isto vreme, napolje, ova jedna se okrene i reče drugoj:
• Ej, stani da ti ispričam još nešto!

Razgovaraju dva poslanika u skupštini:
• Znaš, ja sam ti bio izuzetno pametno dete. Prohodao sam u drugoj godini života.
• Ja sam bio još pametnije dete. Mene su nosili sve do četvrte godine.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

• Mama, Dragan hoće da me ženi, a nije me još ni upoznao kako treba.
• Udaj se kćeri što pre, dok te još nije upoznao!

• Izvinite, navedite mi jedan razlog zbog kojeg moram da plaćam TV pretplatu, kad ne posedujem TV!?
• Pa, posedujete kompjuter.
• Ali, ja preko kompjutera ne gledam TV kanale.
• Da, ali je kompjuter instrument preko kojeg biste mogli da ih gledate.
• OK. Dajte mi, onda, tri dečija dodatka!
• Ali, ovde piše da nemate decu.
• Pa nemam, al' imam "instrument" da ih napravim.

• Sine moj, iskreno ti čestitam. Uveren sam da će ti današnji dan biti najsrećniji u životu.
• Hvala tata, ali svadba je sutra.
• Veruj mi sine, znam šta govorim.

Sedeli Crnogorac i Srbin. Vidi Srbin da ovaj sve radi polako i bez žurbe: pije vodu, uzima čašu, ... Pa reče:
• Je l' ima nešto što ti radiš brzo?
Na to će Crnogorac:
• Ima, brzo se zamaram!

Zašto među šumarima nema žena?
• Pa, kad ne mogu da sačuvaju ni svoju šumicu, kako će tek državnu?!

Početak školske godine ... vraća se prvak iz škole i sav zadihan uzbuđeno viče:
• Mama, Mama, danas su nas u školi terali da brojimo i sva deca su znala da broje samo do deset, a ja sam znao do 100!
• To je sine zato što si Bosanac - odgovara majka.
Sutradan prvak dolazi iz škole i ponovo viče:
• Mama, danas smo počeli da čitamo. Ni jedno dete ne ume da čita sva slova, a ja sam znao skoro sva slova!
• Pa da sine, to je zato što si Bosanac.
Posle nekoliko dana prvak ponovo s vrata doziva:
• Mama, danas smo bili na sistematskom pregledu i sva deca imaju mali, a moj je, u odnosu na njihove, ogroman! Je li mama, jel' i to zato što sam Bosanac?
• Ne sine, to je zato što imaš trinaest godina.