VICOTEKA

Polaže Crnogorac vozački ispit, prvi put. Ulazi u auto. Unutra već sede instruktor i dva člana komisije. Seda, vezuje se, vadi 100 evra i stavlja ih više glave, kod štitnika od sunca. Član komisije iznenađeno upita:
• Što je to, jel to mito ... ?
Crnogorac:
• A nu čoče, jezik ne pregrizo, kakav crni mito!? To je za muštuluk - ko mi prvi javi da sam položio!

Neki se žene, a neki ga vade na vreme!

Osmeh i srednji prst - dve stvari koje ceo svet razume.

Ispraća Fata svog Muju na pecanje, rečima:
• Bolan Mujo, ako šaran bude skup, ti uzmi štuku ili smuđa!

Devojka:
• Šta Radiš?
Dečko:
• Idem da platim Internet.
Devojka:
• Aa, mislim inače?
Momak:
• Paa, ... inače će da mi ga isključe!

Mujo, poznati lovac, uđe u kafanu i svi navale na njega da im ispriča neku priču. Nakon par lovačkih, Mujo predloži opkladu da mu svi plate piće kad god zatvorenih očiju pogodi koja je životinja ubijena i kojim oružjem. Zavežu mu oči, donesu prvu životinju, Mujo pipka kožu, pipka rupu i ispali:
• Medved, ubijen kalibrom 308.
Naravno, pogodio je, dobio piće i tako nastavio cele noći. Pred jutro, mrtav pijan, nekako dotetura do kuće, uvali se u krevet i zaspi. Kada se probudio, pred ogledalom ugleda masnicu na oku i pozove Fatu:
• Fato, bona, jesam se opio, al’ se ne sećam da sam se potuko ... Otkud ova masnica?
Fata se izdere na njega:
• Kako otkuda, budaletino, ja sam te raspalila noćas! Doš’o si mrtav pijan, lego kraj mene, gurnuo mi ruku u gaćice i kad si me ispip’o rek’o si: Tvor, ubijen sekirom!

Dođe vlasnik staračkog doma i kaže penzionerima:
• Gde ste lavovi!?
Pitaju ga oni:
• Je l' ti mi to, Boga ti, ličimo na lavove?
• Ma jok, nego svaki put kad ja dođem, neko rikne.

Razgovaraju dve plavuše, pa jedna kaže drugoj:
• Jesi li čula da će ovog leta biti sneg do kolena?
Ova joj odgovori:
• Ne, ... ja sam čula da će ovog leta biti vrućine i do 50 stepeni.
U tom trenutku naiđe policajac pa kaže:
• Lele, pa ko da čisti sneg po toj vrućini?!

• Znaš li da su komšija Pera i komšinica Mica juče imali parnicu za razvod braka? - pita Mile Jovanku.
• I, ... kako su se podelili?
• Njoj deca, njemu dadilja.

Hodala sam ulicom kad me je zaustavila izrazito neuredna žena, zapuštena i smrdljiva, zatražila je da joj dam nešto sitnine za hranu ... Izvadila sam novčanik i iz njega 500 dinara i pitala je:
• Ako ti dam ovaj novac hoćeš li kupti vino umesto večere?
• Ne, davno sam prestala piti - odgovorila mi je beskućnica.
• Hoćeš li otići u šoping umesto da kupiš hranu? - upitala sam je.
• Ne, ne gubim vreme po kupovinama - rekla je beskućnica - Vreme koristim u nastojanju da ostanem živa.
• Hoćeš li potrošiti novac u frizerskom salonu umesto na hranu? - pitala sam.
• Jeste li vi ludi? - odgovorila je beskućnica - Nisam bila kod frizera već 20 godina!
• Dobro - odgovorila sam. Neću vam dati novac, umesto toga vodim vas večeras na večeru sa mojim mužem.
Beskućnica je bila šokirana:
• Neće li se vaš muž ljutiti na vas zbog toga? Znam da sam prljava, a verovatno i užasno smrdim.
• Nema problema – odgovorila sam - Važno je da moj muž vidi kako izgleda žena kad odustane od šopinga, frizerskog salona i vina ...

Izabrala bih ja princa da konj nije onako blenuo umene.