VICOTEKA

Sedi Crnogorac u dvorištu, mrzi ga da živi. U neko doba dohvati mobilni i pozove ženu. Ona se javi sa sprata:
• Šta je?
• Ama, ženo, imamo li mi još onije serum protiv zmijskog ujeda?
• Imamo - odgovori ona - a što, da te nije ujela zmija?
• Ama nije, no se primiče!

U bolnici, pored bolesničke postelje:
• Izvinite, koliko ste visoki?
• Tačno metar i sedamdeset i pet, doktore - jedva izgovori pacijent.
• Hvala, ... i ... samo, da znate, ... ja nisam doktor, već stolar!

Otišli Fata i Mujo u Ameriku. Dali im Amerikanci sve, samo im rekli da kad dobiju dete moraju dati neko američko ime. Rodila Fata sina i otišao Mujo da ga upiše u knjigu rođenih. Kada se vratio pita Fata:
• Kako mu je ime?
• Sjedinjene Američke Države - odgovori Mujo!
• Pa kako ćemo ga zvat, bolan Mujo?
• Esadeee, Esadeee, ...

Danas je toliko vruće da je i moja baba poskidala sve prsluke sa sebe i ostala samo u džemperu.

Kako prepoznati bebu Zemunca u porodilišu?
• Ima zatamnjena stakla na inkubatoru!

Pita učiteljica Pericu:
• Perice, kako se zovu stanovnici Londona?
• Ne znam, učiteljice, ima ih preko tri miliona.

Čudi se mladi Crnogorac:
• Nikako ne mogu da shvatim kako su naši đedovi mogli da žive bez svetla, televizora, interneta, kola i deterdženta?
Odgovora mu stariji:
• Pa i nijesu mogli. Vidiš li, avetinjo, da su svi pomrli?

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur:
• Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ...
• Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ...
Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura:
• Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer?
Pandur ga tresne pendrekom po tintari:
• Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

Oženio se Lala. Prošao jedan mesec a Sosa počela da se pakuje. Pita nju svekrva:
• Gde ćeš ti, Soso?
• Idem ja odavde, pa ovaj Vaš me nije ni jednom opalio.
• Pa je li, sine, je l' to istina? - pita majka Lalu.
• Jeste, ne znam ti ja šta tu treba raditi.
• 'Ajte vi lepo kod doktora - veli im majka.
Poslušaju oni i odu do lekara. Primio on njih, te se ubi da objasni Lali šta se tu radi. Ali Lala ništa ne sluša već zvera okolo. Dosadi lekaru da objašnjava te uhvati Sosu, skine gaće i opali je tu na stolu. Kada je završio kaže Lali:
• Vidiš, Lalo, ovako ćeš morati svaki dan.
• Ta, jel'te doktore 'oće l' moći sama ili moram i ja da dolazim sa njom?

Udala se Leposava za Milojicu, a njegova porodica je bila izuzetno siromašna. Kako je htela da se pokaže kao dobra domaćica, reši da malo dovede kuću u red i upita svekra:
• Jel' imate pajalicu, hoću da obrišem prašinu.
• Nemamo, snaho!
Ona ne bi lenja, odseče svekru kosu, napravi od nje pajalicu i obrisa prašinu. Malo zatim zatreba joj četka da oriba pod, ali pošto svekar reče da nemaju ni četku, ona mu, bez imalo premišljanja odseče bradu, napravi četku i oriba pod. Kasnije kad se mladi Milojica vratio s posla, ugledao je oca na drvetu, pa mu doviknuo:
• Oče, zar si poludeo? Što si se popeo na to drvo?
A otac mu odgovara:
• Ne pitaj me ništa, sine, eno Leposava pravi kolače, pa se plašim da joj ne zafale jaja.

Sede Mujo i Fata pred televizorom, ona se razvalila po kauču onako debela, pa pogleda mršavog Muju i reče mu tiho:
• Mujo, bolan, kad te neko pogleda 'vakog, mog'o b' pomislit' da glad vlada u svijetu ....
Mujo je mrko pogleda i odgovori:
• Šut', bona, kad pogleda tebe pomislit' će da s' ti kriva za glad u svijetu!