Saobraćajni znak u Crnoj Gori

Koji saobraćajni znak ne postoji u Crnoj Gori? • Radovi na putu!

Srušila se kuća i došli na suđenje blok, armatura i cement. Pita sudija šta je bilo. Blok kaže: • Nisu me uzidali! Cement kaže: • Nisam dobro bio zamešan! Armatura će na to ležerno: • Ja tu uopšte nisam bila prisutna!

Sede dve plavuše, sponzoruše u kafiću. Prilazi konobar: • Šta ćete popiti? One: • Ko šalje?

Idu Piroćanci, tatko i sin da kupe tatku odelo i gledaju razne štofove. Sin uzme štof i pogleda naličje. • Pa što, sine, gledaš naličje štofa? Gledaj lice! – kaže tatko. • Jes', a posle deset godina ćeš da gi prevrneš, pa sašiješ meni da nosim. Eto, zato gledam naličje!

Zašto žene nikad ne prenose fudbalsku utakmicu? • Zato što igrači ne mogu da trče onoliko koliko žene mogu da pričaju.

Mlada dama sedi na zubarskoj stolici a zubar joj kaže: • Loše vesti, gospođice, moraću da Vam izvadim kutnjak. • Ne dolazi u obzir, radije bih rodila dete nego izvadila zub. • Odlučite se brzo, gospođice, da znam kako da podesim stolicu.

Profesor filozofije drži predavanje studentima: • Nikada ne smete biti isključivi u iznošenju svojih stavova. Pametni ljudi makar malo sumnjaju u ono što govore. Samo idioti uvek sve potvrđuju. • Da li ste sigurni u to što govorite? - upita ga jedan student. • Sto posto! - odgovori profesor.

Dve plavuše pričaju o svom prvom seksualnom iskustvu. Prva se pohvali: • Ja sam svoj prvi seks imala sa četrnaest. Druga plavuša će zgranuto: • A ja sam svoj prvi seks imala samo sa trojicom!

Gde ćeš za Novu godinu? • Kod psihijatra, kažu da će tamo biti ludnica.

Kaže učiteljica đacima: • Ko misli o sebi da je glup, neka ustane. Svi sede, niko ne ustaje. Posle dužeg vremena, ustaje Perica. Učiteljica sva zapanjena, ne veruje da on smatra kako je glup, pa ga upita: • Štaaa?! Ti misliš da si glup?! A Perica odgovori: • Ma, ne, nego mi bilo žao da sami stojite!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...