VICOTEKA

Koji saobraćajni znak ne postoji u Crnoj Gori?
• Radovi na putu!

Volite svoje žene, jer nikada ne znate šta mogu da Vam stave u večeru.

Žali se Fata komšinici:
• Mujo mi post'o 300% impotentan.
• Kako 300% bona, jučer si mi rekla 100%.
• Pao je niz stepenice, slomio prste i pregrizao jezik.

Došao lik u biblioteku i kaže:
• Dobar dan, dajte mi neku knjigu o samoubistvu.
A bibliotekarka će:
• Jes', pa ko će posle da mi je vrati.

Kaže baba dedi:
• Dragi, ti si totalno onemoćao.
• Ma nemoj! – reče deda. Seti se šta smo jedno drugom rekli pre 50 godina – da ću ja dizati tvoje noge, a ti moju alatku. Jel’ tako?
• Pa jeste. – potvrdi baba.
A deda će na to:
• Eee, vidiš, ja tvoje noge još uvek mogu da dignem, a ti moju alatku ne možeš! Pa ko je onda onemoćao?

Kupio Mujo auto, pa rešio da se provoza. Međutim, taman što je krenuo, pukne mu guma. Mujo odluči da je zameni, pa okrene auto na krov. Naiđe putem Haso, pa upita Muju:
• Šta to radiš, bolan?
• Menjam gumu!
• Pa, ne radi se to tako - kaže Haso.
Mujo će na to:
• Ti ćeš da mi kažeš! Ja vozio bicikl celog života!

• Tata, tata, šta je to abortus?
• Pitaj sestru.
• Ali tata, ja nemam sestru?!
• Pa o tome ti i pričam ...

Uđe neki mladić u trgovinu i pita:
• Je l' imate kondome sa ukusom pomorandže?
• Da - odgovara mu prodavačica.
• A je l' imate sa ukusom banane?
• Da.
• A je l' imate sa ukusom jagode?
Priđe mu neki starac i pita ga:
• Mali, o'š ti da jebeš, il' da praviš kompot?

Neposredno posle venčanja mladoženja, neiskusan u ljubavi, zamoli ujaka da mu telefonom pomaže prve bračne noći pošto ne zna šta da radi. Ujak se složi. Uveče nazove on ujaka.
• Šta treba da radim?
• Sada pusti neku laganu muziku i večerajte.
On to uradi. Posle pola sata pozove opet:
• Šta sad?
• Sada priguši svetla i plešite malo.
On to uradi.
• Šta sada?
• Sada obrati pažnju: stavi najistureniji deo tela tamo gde ona piški.
Prođe sat, dva, a mladoženja se ne javlja. Najzad ujak odluči da pozove. Javlja se mlada.
• Daj mi, molim te, sestrića.
• Ne može trenutno da se javi, zaglavio je nogu u WC šolji!

Neki ljudi su kao baloni. Lete visoko, a prazni ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.