Saobraćajni znak u Crnoj Gori

Koji saobraćajni znak ne postoji u Crnoj Gori? • Radovi na putu!

Hvali se Amerikanac Bosancu kako njegova država stalno napreduje, kako se kod njih sve bolje i bolje živi, pa kaže: • Evo već sutra mi ćemo živeti bolje nego danas. A Bosanac mu odgovara: • Nije to ništa, mi već danas živimo bolje nego što ćemo živeti sutra!

Šetaju se dva policajca i vide da na jednom stubu za uličnu rasvetu piše: „Kuća na prodaju“. Prvi policajac počne da kuca, pa pita drugog: • Zašto ne otvaraju? A drugi odgovori: • Kucaj još. Tu su, vidiš da im je upaljeno svetlo.

Polaže Crnogorac vozački ispit, prvi put. Ulazi u auto. Unutra već sede instruktor i dva člana komisije. Seda, vezuje se, vadi 100 evra i stavlja ih više glave, kod štitnika od sunca. Član komisije iznenađeno upita: • Što je to, jel to mito ... ? Crnogorac: • A nu čoče, jezik ne pregrizo, kakav crni mito!? To je za muštuluk - ko mi prvi javi da sam položio!

Žena je kao autobus: dok trčiš za njom, neće da stane, a i ako stane – neće da otvori vrata!

Kakve sam sreće, meni bi i da sam matičar, svaka rekla NE!

Leži Lenjin na samrtničkoj postelji i razmišlja kome da preda vlast posle svoje smrti. Okupljeni predlažu mladog Staljina, ali Lenjin vrti glavom i kaže: • Mlad si i uporan, ali brinem se hoće li narod ići za tobom? • Ništa se ne sekiraj - kaže Staljin. Ko ne bude išao za mnom, ići će za tobom!

Plavuša za volanom, mrtva pijana, izazvala saobraćajnu nesreću. Prilazi joj policajac i kaže: • Razlog za vašu saobraćajnu nezgodu je alkohol. • Uh, dobro je, bitno da nisam ja kriva!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

• Znaš li da su komšija Pera i komšinica Mica juče imali parnicu za razvod braka? - pita Mile Jovanku. • I, ... kako su se podelili? • Njoj deca, njemu dadilja.

Pitaju Cigu: • Šta bi radio da imaš milion evra? Ciga će: • Čuj radio, ... Uživao bih, čoveče!