VICOTEKA

Davio se jedan čovek i vikao kako ne zna da pliva i da mu treba pomoć. A Crnogorac sa obale mu odgovori:
• Šta se dereš jado, ne znam ni ja da plivam, pa ne vičem!

Razgovaraju dve komsinice, Milojka i Radojka. Pa će Radojka:
• Čuješ, Milojka, da mi kažeš kada ti je rođendan!
• A zašto? - upita ova.
• Pa gledam te svako veče kako radiš one stvari sa mužem, a nemaš zavesu da zakloniš prozor pa ću ja da ti kupim za rođendan.
• Dobro. A kada je tebi Radojka rođendan?
• A što pitaš?
• Pa da ti kupim naočare jer ne vidiš dobro, to nije moj muž nego tvoj - odgovori Milojka.

Zove Mujo Fatu Iz Nemačke.
• Fato, jesi ti ljubavi moja?
• Jesam, jedini moj, ko je to?

Šta je to Dan žena?
• Isto što i Noć veštica, samo po danu.

Mama:
• Sine, zašto se više ne družiš sa onim Zvonkom?
Perica:
• Pa, da li bi se ti družila sa nekim ko pije, puši i drogira se?
Mama, sva ponosna na sina:
• Naravno da ne.
Perica:
• Vidiš, neće ni on!

Dva stara prijatelja sreću se posle 25 godina i započinju priču o deci. Prvi pita:
• Kaži mi kako ti je ćerka, dugo je nisam video?
• Prijatelju moj, onda je odlično. Stvarno je dobro dete, bila je odličan učenik, odličan student, odrekla se puno toga da bi završila fakultet u roku, kao student generacije se zaposlila u jakoj privatnoj firmi. Počela je od dna, od referenta, pa dogurala do šefa, mislim da joj se sav trud na kraju isplatio. A kako tvoja ćerka?
• Ah, i moja ćerka radi kao gazdina švalerka u jednoj privatnoj firmi, ali ja ne umem to da ispričam tako lepo kao ti ...

Zašto žene nikad ne prenose fudbalsku utakmicu?
• Zato što igrači ne mogu da trče onoliko koliko žene mogu da pričaju.

Došao policajac na posao sa rasparenim cipelama, jedna mu cipela crna, a druga bela. Načelnik poče da galami na njega:
• Kvariš ugled policije, i onako uvek kažu da smo glupi! Idi kući i zameni cipele.
Ode policajac kući, vrati se posle nekog vremena i kaže:
• Šefe, imam problem. I kod kuće su mi rasparene cipele – jedna crna, a druga bela!

Kako plavuša pravi džem?
• Oguli krofnu.

Učiteljica pita Pericu:
• Perice, koliko znaš o Platonu?
Perica:
• Isto koliko i Platon o meni.

Preselio se Piroćanac u Beograd i nakon izvesnog vremena poželeo je njegov kum da ga obiđe, ali mu je bilo pomalo glupo pošto nije poznavao put od autobuske stanice do stana pa ga je nazvao telefonom da ga pita kako da stigne do njega, a na to će mu Piroćanac:
• Pa ovako, ideš tramvajem 10 tri stanice pa posle prva ulica desno pa treća levo i odmah na uglu zgrada broj 18 i stan 2, uđi u zgradu otvarajući vrata nogom!
Na to će kum:
• Sve mi je jasno ali zašto bih otvarao vrata nogom?
Piroćanac će:
• Pa nećeš valjda doći praznih ruku?