VICOTEKA

Mujo se uveče vraća s posla. Na stolu ga čeka ženina ceduljica:
• Mama je bolesna, otišla sam kod nje.
On uzdahne i krene ka frižideru da uzme nešto za jelo, a na frižideru ceduljica:
• Hrana je pripremljena, u frižideru je, samo je podgrej u mikrotalasnoj.
Rečeno – učinjeno. Posle večere razmišlja Mujo šta će, kad na krevetu spavaće sobe nađe ceduljicu:
• Sanjaj o meni.
Muji dosade ceduljice, obuče se i kad poče da obuva cipelu, nađe i u njoj ceduljicu:
• Kuda? Kuda?

Došao zeka kod mede i moli ga da ga prošvercuje preko grane. Kaže zeka:
• Molim te, medo, prošvercuj me preko grane.
• Ne mogu, zeko, kako ću bre ...
• Ajde, medo, molim te. Evo, ja ću se uvućie u tvoj prednji džep i neću ni zucnuti ...
• Dobro, ajde.
Došli oni na granicu, kad carinik gleda medu i nešto mu sumnjiv, pa kaže:
• Je li, medo, šta ti je to u prednjem džepu?
Meda brzo zvekne šakom iz sve snage po džepu, stavi ruku u džep i izvuče:
• A to, to mi je zekina slika ...

• Bako, bako, što su ti tako velike oči?
• Ćuti dete, deda popio viagru!

Dolazi plavuša u kafić, seda za šank, naručuje tekilu, konobar napuni čašu, a ona eksira, i sve tako dok se nije napila. Naiđe četa vojnika, vide dobra plavuša, a pijana ko letva, i opale je onako svi od reda. Sutradan dolazi plavuša u isti kafić, seda za šank ... Konobar pita:
• Tekila?
• Ne, dupli viski, od tekile me boli pička ...

• Čime se baviš?
• Pojim stoku ...
• Aha, znači poljoprivreda, stočarstvo ...
• Ne, ja sam konobar!

• Ćale, moram da ti kažem ... ženim se!
• Odmah da mi se izviniš!
• Molim?
• Šta moliš, hoću izvinjenje!
• Za šta da ti se izvinim, aman!?
• Izvini mi se odmah!
• Pa šta sam loše uradio?!?!
• Jesi ogluveo?! Izvini mi se odmah!
• Pa gde sam pogrešio, zašto da ti se izvinim, opet te pitam!?
• Hoćeš ti da se izviniš meni ili ne?!?!
• Dobro izvini, ali pojma nemam šta sam loše rekao ...
• E tako sine, prvi deo obuke si prošao ... kad naučiš da se izvinjavaš bez razloga i ako nemaš pojma šta si loše uradio ili rekao, skoro da si spreman da deliš život sa ženom ...

Plavuša se odluči da krene na pecanje. Dođe ona na obližnje jezero, zabaci udicu i čeka, čeka ... Nakon sat vremena pojavi se ribočuvar i upozori je:
• Gospođice, ovde možete pecati samo s dozvolom!
Plavuša se lupi po čelu:
• Aaa, u tome je stvar, a ja stalno pokušavam sa glistama!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Češlja se Mujo u kupatilu i pevuši:
• Šuška se šuška da mi je ko puška!
Sluša to Fata, pa odgovara:
• Možda jeste, možda nije, za pišanje dobar ti je!

Sedi Perica ispred zgrade i plače. Prolazi jedna žena i pita ga:
• Je li, dete, što plačeš?
• Buuu, tata se udario čekićem po prstu.
• A što ti plačeš kad se on udario?
• Pa u početku sam se smejao ...

Zašto Piroćanac ima švalerku?
• Neće da troši svoju ženu!