VICOTEKA

Mujo se uveče vraća s posla. Na stolu ga čeka ženina ceduljica:
• Mama je bolesna, otišla sam kod nje.
On uzdahne i krene ka frižideru da uzme nešto za jelo, a na frižideru ceduljica:
• Hrana je pripremljena, u frižideru je, samo je podgrej u mikrotalasnoj.
Rečeno – učinjeno. Posle večere razmišlja Mujo šta će, kad na krevetu spavaće sobe nađe ceduljicu:
• Sanjaj o meni.
Muji dosade ceduljice, obuče se i kad poče da obuva cipelu, nađe i u njoj ceduljicu:
• Kuda? Kuda?

Ide zec šumom i vidi da svi odjednom beže, pa zaustavi malog miša i upita ga:
• Je li, mišu, što svi beže?
A miš će njemu:
• Lav je provalio da ga lavica vara, pa beže svi sumnjivi!

Pita Mujo Hasu sav besan:
• Kako si mogao pred onolikim svetom da kažeš da sam idiot?
• Izvini, jarane, nisam znao da je to tajna.

Prevarila Fata Muju i priznala mu. Mujo je, sav snužden, upita:
• Pa, dobro, Fato, zar ti ja nisam bio dobar? Sve sam ti ugađao.
Fata odgovori:
• Mujo, veruj, desilo se sasvim slučajno.
Mujo je zbunjeno pogleda i upita:
• Kako slučajno?
Fata krenu da objašnjava:
• Bio je mrak, ja legla da spavam. On ušao na kapiju - isto kao ti. Ušao u kuću - isto kao ti. Ušao u sobu - ama, isto kao ti. Legao pored mene - ama, baš kao ti. Sredio me ama isto kao ti. E, kad je rekao da će još jednom, tek sam onda shvatila da to nisi ti.

U kancelariji sedi stariji gospodin, obrijan, ispeglan, očešljan, ne naročito raspoložen i drži predavanje kolegi koji sedi preko puta njega:
• Čoveče, što se ne oženiš, vreme ti je? Pogledaj se, kakav si: podočnjaci, verovatno si bančio cele noći i jurio mlade koke, neočešljan, košulja ti izgužvana, spava ti se , malo se i osećaš na viski ... A pogledaj mene: opeglan, naspavan, kravata, odelo, sve na svom mestu, pa sad kad odem kući, čeka me ručak, novine, kafica, ženica na vratima, pa mi cvrkuće ... pa cvrkuće ... pa cvrkuće ... PA CVRKUĆE, PIČKA JOJ MATERINA, NIKAD DA STANE!

Pričaju Mujo i Haso, kad Mujo reče:
• Jes čuo bolan Haso, priča se da će biti građanskog rata.
A Haso će:
• Uh! Dobro je, imamo sreće, mi živimo na selu.

Žena je bila u krevetu sa ljubavnikom kada je čula glas muža koji je ulazio u kuću.
• Požuri, - rekla je, - stani u ćošak.
Namazala ga je bebi uljem, a onda posula puderom.
• Ne miči se dok ti ne kažem, - rekla je - Pretvaraj se da si kip.
• Šta je ovo?- Pitao je muž kada je ušao u prostoriju.
• To je kip, - odgovorila je - Petrovićka je kupila jedan, meni se svidelo pa sam i ja nabavila sličan.
Bez daljeg komentarisanja otišli su u krevet na spavanje. Oko dva posle ponoći, muž je izašao iz sobe i posle nekoliko minuta vratio se sa pivom i sendvičem.
• Evo, - rekao je kipu, - uzmi ovo. Ja sam tako dva dana stajao kod Petrovića, mogao sam da cknem od gladi.

Brak je udruživanje dvoje ljudi, radi rešavanja zajedničkih problema, koje inače ne bi ni imali da se nisu udružili.

Ja ne znam kako se mačka snalazi sa devet života? Meni je i ovaj jedan dokurčio.

Dolazi sodomista kod popa da se ispovedi.
• Oče, zgrešio sam. Jebao sam mačku.
• A kako to? – upita pop.
• Pa lepo, staviš mačku u čizmu i završiš posao.
Čuje to popov pomoćnik pa, kada je sodomista otišao, dođe kod popa i kaže:
• Je l’ vidite, oče, kako se to radi, a ne drž’ je, Milutine, drž’ je, Milutine!

Došla žena kod gatare da joj gleda u karte i ova joj kaže:
• Vaš će suprug uskoro umreti.
• Ma to znam, ... nego, hoće li biti istrage?