VICOTEKA

Mujo se uveče vraća s posla. Na stolu ga čeka ženina ceduljica:
• Mama je bolesna, otišla sam kod nje.
On uzdahne i krene ka frižideru da uzme nešto za jelo, a na frižideru ceduljica:
• Hrana je pripremljena, u frižideru je, samo je podgrej u mikrotalasnoj.
Rečeno – učinjeno. Posle večere razmišlja Mujo šta će, kad na krevetu spavaće sobe nađe ceduljicu:
• Sanjaj o meni.
Muji dosade ceduljice, obuče se i kad poče da obuva cipelu, nađe i u njoj ceduljicu:
• Kuda? Kuda?

Otišo Haso u ZOO-vrt, zastao kod papagaja i gleda. Papagaj progovori:
• Šta buljiš, budalo?
Haso odgovori:
• Jeb'o mater ako nisam mislio da si 'tica.

Fata pita Muju:
• Mujo, sećaš li se one scene iz "Niskih strasti" kad Šeron Stoun prekršta noge?
• Sećam se, naravno!
• To nisi zaboravio? A hleb da kupiš, jesi?

Idu dve puške ulicom i pucaju od smeha.

Pita učeljica:
• Deco, što kasnite na čas?
Perica će na to:
• Zato što je zvonilo pre nego što smo ušli.

Vraćaju se Mujo i Haso kući posle dugog rata i dolaze na brežuljak odakle se vidi Mujina kuća, te ti Mujo zamoli Hasu, inače snajperistu, da vidi šta mu radi njegova Fata. Haso ti proviri kroz snajper i kaže:
• Joj Mujo, eno je kara se sa tvojim komšijom.
Mujo sav tužan daje Hasi dva metka i kaže:
• Nju u glavu a njega u glavić.
Haso ti nanišani i kaže:
• Izgleda da će biti dovoljan samo jedan metak.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Kada mediji objave da je neko ubijen zbog neraščišćenih računa, ja pomislim da su ga roknuli ovi iz elektrodistribucije!

Zašto Internet ne može da zameni standardne štampane novine?
• Zato što Internetom ne možeš da ubijaš muve.

Tri trgovca se hvale:
• Juče sam prodao slepcu televizor.
• Nije to ništa, može da ga sluša! Ja sam prekjuče prodao radio gluvom čoveku.
• Ni to nije ništa, ja sam prodao plavuši sat - kukavicu.
• Pa, šta tu ima čudno? - pitaju prva dvojica.
• Uz to sam joj prodao i 100kg hrane za ptice.

• Tata, šta je dijalog? - pita Perica.
• Sine, to je razgovor između mame i mene.
• A šta je monolog?
• Isto, sine.