VICOTEKA

Kaže Nik Vujičić Saši Matiću:
• Hoćeš da dobiješ šamar?
A ovaj će ljutito:
• E baš bih voleo to da vidim!

• Sine moj, iskreno ti čestitam. Uveren sam da će ti današnji dan biti najsrećniji u životu.
• Hvala tata, ali svadba je sutra.
• Veruj mi sine, znam šta govorim.

Razgovaraju dve sredovečne žene:
• Moj muž više ne pije, ne ide po kafanama i ne juri za ženskama!
• Stvarno? Kad je prestao?
• Paaa, sutra će biti 40 dana ...

Ona i on šetaju. Ona pita:
• Koliki ti je?
• Šta?
• Ono što ti imaš a ja nemam.
• Mozak?

Plavuša za volanom:
• Dragi, zakasniću malo, gužva je u saobraćaju, stvorila se kolona ...
• Koliko je dugačka kolona?
• Ne znam, ja sam prva ...

Žali se Mujo Hasi:
• Haso bolan, kupio sam nove cipele i ne da me žuljaju, nego ne znam šta da radim ...
• Pa zameni ih – kaže Haso.
• Ma, ne mogu Haso!
• Što bolan. Nove su, imaš račun ...
• Ih Haso, kad bi samo znao koje je to uživanje kada ih skidam ...

Uđe domaćin u štalu kad tamo – kobila crkla. Počne on da jauče, to je jedina kobila koju je imao. Utom se pojavi vila i kaže:
• Nemoj tugovati. Ako me opališ pet puta, kobila će oživeti.
Počne domaćin da kreše vilu, ali posle četvrtog puta otkaže mu srce i on padne mrtav pored kobile. Nakon nekog vremena u štalu uđe stariji sin i tamo zatekne i oca i kobilu mrtve. Počne da kuka i hvata se za glavu. Opet se pojavi vila i kaže:
• Nemoj tugovati. Ako me opališ 10 puta, oživeće ti i otac i obila.
Krene on da kreše vilu, ali posle osmog puta doživi srčani udar i padne mrtav.
Posle nekog vremena u štalu uđe mlađi sin i tamo zatekne stravičan prizor – otac, brat i kobila leže mrtvi. Dok je kukao i jaukao, pojavi se vila i kaže:
• Ako me opališ 25 puta, oživeće i otac i brat.
Krene on da kreše vilu – 25., 26., 27. put i – vila doživi srčani udar i umre. Na to će sin:
• Oćeš ti 25 puta, ... i kobila je crkla posle 15. puta, a nećeš ti!

Dolazi muž sa posla crvenog obrazaa a žena ga pita:
• Šta ti je?
• Ma, sekretarici se uvukla suknja u dupe, a ja izvukao i ona mi opali šamarčinu!
• Pa i neka je, kad se petljaš gde ti nije mesto!
Drugi dan opet isto, a žena ga upita:
• Da nisi opet povukao suknju sekretarici?
• Nisam ja, nego kolega.
• Pa, što je tebe ošamarila ako je on povukao suknju?
• Ma, kada sam video šta je uradio, a znam da ona to ne voli, ja gurnuh suknju nazad ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

• Hej ćao, ti beše ono završila književnost na Filološkom fakultetu, jel da?
• Da, da ... sa prosekom 9,5!
• Stvarno? Svaka čast, baš lepo! Nego, ... pošto su ti ovi krastavci i šargarepe?

• Imate li ovde u selu neku turističku atrakciju?
• Imali smo, al' se prošle godine udala u Beograd.