VICOTEKA

Hvali se Ciga:
• Moja predivna devojka mi je sinoć poslala poruku, ... dobro, nije predivna, divna  je, ... dobro, nije divna, lepa je, ... dobro, nije mi poslala poruku, ... dobro, nemam devojku ...

Razgovaraju dve komšinice:
• Je li, komšinice, ko je onaj zgodni frajer koga si jutros ispratila iz stana?
• A, to je student četvrte godine medicine ...
• Redovan?
• Ma, jok, samo kad mi je muž na putu.

Dolazi muž kasno kući, sav raščupan i umrljan ružem i puderom. Pita ga žena, sumnjičavim glasom:
• I, šta se desilo?
• Nećeš verovati, potukao sam se sa klovnom ...

Hoda Mujo ulicom, a iz dupeta mu viri kifla. Zaustavi ga Haso i pita:
• Što ti ta kifla viri iz guzice?
Mujo odgovara:
• Bio sam kod zubara, pa mi rekao da naredna dva sata jedem samo na drugu stranu!

Zaseda skupština BiH i raspravlja se o raznim stvarima: te Bosna u EU, te Bosanski budžet, te ovo, te ono ... i usred rasprave javi se jedan zastupnik i ogorčeno kaže:
• Kakva je ovo diskriminacija, te Bosna ovo, te Bosna ono, naša država se zove BiH a niko i ne spominje Hercegovinu, koji je to način?!
Na to mu odgovara drugi zastupnik:
• To vam je kolega k'o kad sam je pre rata u Sarajevu radio za Vodovod i Kanalizaciju, a kad god bi me neko pitao gde radim ja kažem u Vodovodu a ona govna ni ne spominjem.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Ko na svadbi nije igrao kolo između dve babe, taj ne zna kako su Isusa razapinjali.

Perica razgovara sa majkom:
• Mama, hoćemo li u zoološkom vrtu videti i rodu?
• Naravno, Perice.
• Super! Baš me zanima hoće li me prepoznati!

Pita Milojko Radojku:
• Radojka, šta misliš, ima li života posle smrti?
Radojka će na to:
• Milojko, budi precizniji, posle čije smrti?

Pozvala baka svoju trojicu unuka, pa ih pita šta studiraju. Prvi reče:
• Medicinu, bako.
• A čedo bakino, on će mene lečiti kad budem bolesna. A šta ti studiraš?
• Građevinu, bako.
• A, duša bakina, on će meni kuću popravljati. A šta ti studiraš?
• Istoriju umetnosti!
• Šta?
• Istoriju umetnosti!
• A je l', ... tebe baš bole kurac za baku?

Pita učiteljica đake, čime im se roditelji bave i kako žive. Prva se javlja Mara:
• Moj tata je saobraćajac, mama ne radi nigde, ali imamo veliku kuću i dva automobila.
Potom se javi Jova:
• Moja mama radi na autoputu, prodaje svoje telo. Kaže da se srami, ali mi stvarno lepo živimo.
Diže ruku Perica i dodaje:
• Moj tata je kamiondžija, i da nije Marinog tate i Jovine mame, i mi bi lepo živeli ...