VICOTEKA

Hvali se Ciga:
• Moja predivna devojka mi je sinoć poslala poruku, ... dobro, nije predivna, divna  je, ... dobro, nije divna, lepa je, ... dobro, nije mi poslala poruku, ... dobro, nemam devojku ...

Šta Bog ne voli da čuje?
• Kad plavuša kaže: "Iz mojih usta u božje uši".

Šta radiš kada te jure avion, tenk i svemirski brod?
• Kažeš Cigi da zaustavi ringišpil.

Dođe ciga na kiosk i traži loz koji se završava na 64.
Prodavac:
• Baš mora na 64 ?!
Ciga:
• Mora!
Prevrne prodavac sve lozove i nađe. Posle par dana izvuku cigin loz i on se obogati. Svrati ciga do kioska i daje prodavcu 2.000 evra zato što se potrudio.
Prodavac:
• Ne treba, samo mi reci kako si znao da se dobitna kombinacija završava na 64.
Ciga:
• Sanajo sam san. Divna plaža. A po njoj trči 7 belih konja. A na njima jaše 7 divnih devojaka.
Prodavac:
• Pa?
Ciga:
• Pa pomnoži!

Za vreme rata uđu Rusi u selo. Pronese se vest da siluju sve žene redom. Kada Lala to čuje, on se zabrine, pa sakrije Sosu u šupu. Vireći kroz rupicu, Sosa ugleda kako jedan vojnik juri njihovu kozu. Viče Sosa iz šupe:
• Pusti me, Lalo, ovo nisu Rusi, ovo su Kozaci.

Vlasnik izdaje stan i u kuhinji priča sa novim stanarom:
• Prilično je flekav zid - konstatuje novi stanar.
• Da, prethodni stanar je bio hemičar.
• Znači, ovo su hemikalije ...
• Ne, to je hemičar.

Nisu sve žene veštice, ali je činjenica da su sve veštice žene!

Pacijent se žali lekaru:
• Doktore, imam jedan problem. Posle seksa sa suprugom nešto mi zvoni u ušima.
• Koliko imate godina, gospodine?
• 52, doktore.
• Pa, šta biste Vi hteli u tim godinama da čujete, ... možda aplauze?

Mujo i Fata krenuli na more, na pola puta se Fata lupi po čelu i kaže Muji:
• Joj Mujo, sad sam se setila da nisam isključila šporet!
Mujo će:
• E, šta bi ti radila bez mene?
• Bolan Mujo, kakve veze to ima sa šporetom?
• Ja sam zaboravio zavrnuti slavinu u kupatilu, inače bi nam zbog tebe ceo stan izgoreo.

Priča deda unucima kako je bilo u ratu:
• I tako ja stojim na strazi, kad naiđoše četiri Nemca ..., deco ja sam se usr’o!
Deca pitaše:
• Što nisi pobegao?
Deda procedi kroz zube:
• Ma, tad sam pobegao, nego ..., sad sam se usr’o!

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...