VICOTEKA

Pita mali Ciga svoju majku:
• Mamo, mamo, kako sam se ja rodio?
A majka će:
• Pa, ... ja i tata smo legli da spavamo ... i ujutru, kad smo se probudili, ti bio ispod ćebeta.
Sutradan se mali Ciga budi i vidi bubašvabu u svom krevetu i kaže joj:
• Imaš sreću što sam ti ćale, inače bih te sad zgazio!

• Doktore, imam ozbiljnih problema sa probavom.
• Kako se manifestuju?
• Šta god pojedem ono izađe vani u neprerađenom stanju. ... Recimo, pojedem šniclu - iserem sniclu, pojedem krompir - iserem krompir ... Ima li tu pomoći?
• A šta bi ste Vi, zapravo, hteli?
• Hteo bih da serem govna, kao i sav normalan svet.
• Pa, to je bar lako rešiti. Jedite samo govna.

Žali se Fata komšinici:
• Mujo mi post'o 300% impotentan.
• Kako 300% bona, jučer si mi rekla 100%.
• Pao je niz stepenice, slomio prste i pregrizao jezik.

Dolazi muž kući rano ujutro, sav raštiman. Žena ga dočekuje:
• Gde si ti do sada, aaa?
• Pa, kolega se ženi, ... pa napravio momačko veče.
• A, je l'? Da niste doveli neku kurvetinu, pa radili redaljku na kauču, aaa?
• Nismo, otkud ti to?
• Jaooo, nemoj meni da pričaš, kao da nikada nisam bila na momačkoj večeri!

Pita pijanac policajca:
• Ajde burazeru, izbroj koliko čvoruga imam na čelu!
• Dve! - odgovori policajac.
• Dobro je, to znači da do kuće imam još tri bandere!

Sedi Mujo u fotelji pred televizorom, pije pivo i gleda film, zamisli se, pa pozove Fatu.
• Fato, nešto me muči – šta će biti sutra ako ja umrem?
• Subota, moj Mujo, subota ...

Rodila Fata malog crnca, a Mujo je pita kako je to moguće.
• Pa, znaš kad sam ono otišla na safari, pojurio me jedan crnac, pa je od toga naše dijete pocrnilo.
• Bome, meni se čini da je on tebe stig'o.

Pitaju Cigu:
• Jesi li čuo da u se u nedelju ujutro u 3h mora vratiti sat?
Ciga:
• `Bem ti kamere i ko ih izmisli ... Dobro, vratiću ga odakle sam ga ukrao!

Razgovaraju dva pijanca u kafani:
• Uveren sam, hik, da nesreća nikad ne dolazi sama.
• U pravu si. Upravo ulaze moja i tvoja žena.

Pobegla dva policajca sa večernje nastave. Odu u stanicu i sednu da gledaju utakmicu. Jedan od njih kaže:
• Eee, da nije bilo Nikole Tesle, mi bismo sada gledali utakmicu u mraku!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.