Dvesta na sat

Vozio Ciga mercedes 200 na sat i zaustavi ga policajac. • Cigo, da li si ti normalan kad voziš 200 na sat, zgazićeš nekoga. • Gospodine, reče Ciga, žurim, jer sam izbo taštu nožem pa da je bacim u reku, eno je u gepeku. • Stoj, ne mrdaj, – reče policajac, i pozva policijsku stanicu za pojačanje. Ubrzo dođe marica i još par inspektora otvoriše gepek i ne nađoše ništa, a na to će Ciga: • Eto, još će da izmisli i da sam vozio 200 na sat ...

Potrčao je u susret tramvaju. Nažalost, tramvaj ga nije prepoznao.

Živeli Mujo i Haso u Nemačkoj i svakog dana išli da prose. Haso dnevno donosi kući punu torbu novčanica od 10 evra, vozi Mercedes i živi u lepoj vili. Međutim, Mujo jedva sakupi 2 do 3 evra na dan. Muji jednog dana nešto pukne, pa će Hasi: • Prosim bolan isto k’o ti, isto tako predano, al’ kako to da ti dnevno donosiš kući punu torbu desetica?! • Pogledaj svoj natpis, šta na njemu piše? – uzvrati Haso. Mujo pročita: • Bez posla sam, moram da izdržavam ženu i 6-oro dece! • Nije ni čudno da dobijaš tek 2 - 3 evra, kaže mu Haso. • A šta piše na tvom natpisu? Haso čita: • Nedostaje mi samo još 10 evra da se vratim u Bosnu!

Pričaju dva druga u kafiću o devojci koja sedi blizu njih: • Šta da joj kažem? • Reci joj da je lepa, a ne seksi. Nakon toga prišao je devojci i rekao: • Ej ćao, lepa si, nisi seksi!

Nazove Mujo hotlajn i pita ga devojka: • Šta sve želiš das ti radim? A Mujo će: • De, nazovi ti mene, matere ti!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Radio Mujo u rudniku uglja, i jednog dana dogodi se nesreća u njegovoj smeni. Dosta njegovih kolega je poginulo, a među njima i cela Mujina ekipa. Mujo je bio povređen i kad se vratio kući posle mesec dana provedenih u bolnici, upita ga Fata: • Bolan, Mujo, je l' znaš da su sve komšinice dobile odštetu od 50 hiljada eura za poginule muževe, a ja hiljadu za tvoju povredu? • Ne, Fato, al' neka su! Fata ga pogleda ispod oka i upita: • Ma jest', al' reci ti meni, gde si ti bio kad se urušilo? Mujo slegne ramenima i odgovori: • U WC-u. Fata zatrese glavom i reče odlazeći u kuhinju: • E, moj Mujo, kad god se pare dele, ti negde sereš.

Mujo stoji pred automatom za koka-kolu, ... ubaci kovanicu i izađe jedna limenka kole. Ubaci Mujo još jednu i opet izađe limenka, ... i tako Mujo nastavi dok se jedan iz kolone koja se stvorila iza njega ne pobuni i reče: • Oprostite gospodine, jeste li gotovi više? I mi smo žedni. A Mujo će na to: • Dok Mujo dobija, Mujo igra!

• Bolan, Mujo, imaš li eMail adresu? • Jašta, nego imam! • De, daj da upišem ... • Piši: znam@kotijebezenu.co.ja

Muž dobacuje svojoj ženi iz radne sobe: • Draga, jesi li ti možda promenila lozinku na kompjuteru? • Jesam! • Možeš li mi reći koja je? • Da, datum kada smo se upoznali. • Kučka ...

Kad već pijem zbog tebe, dođi bar da platiš račun!