VICOTEKA

Vrati se mali Ciga iz škole i obrati se ocu:
• Tato, rekla nam učiteljica da za sutra treba da kupimo atlas.
• Kakav atlas, ima da ideš peške u školu kao što sam i ja išao!

Prozvao nastavnik Pericu i pita ga:
• Reci mi jednu poslovicu, Perice.
• Bez alata nema zanata.
• Bravo Perice, reci nam još jednu poslovicu.
• Pametnom je i jedna dosta!

Zove plavuša dečka:
• Kupila sam puzzle i ne mogu ih složiti ...
• Hm, baš ništa nisi uspela da složiš?
• Ne ... Ni jedna mi se ne uklapa.
• A šta je nacrtano na kutiji?
• Neko žuto pile. Ali, ja tu ne mogu da prepoznam ni glavu ni rep.
• Ajde, strpi se malo, sada ću ja da dođem do tebe.
Dođe dečko kod plavuše, pogleda ka stolu sa slagalicom i kaže joj:
• Daj, vrati taj cornflakes u kutiju.

Dođe čovek kod lekara po rezultate, a lekar mu kaže:
• Imamo jednu dobru i jednu lošu vest za tebe. Koju ćeš prvo?
• Hajde prvo dobru, - odgovori čovek.
• Nazvaćemo bolest po tebi ...

Zašto mrtvaci ne mogu da igraju fudbal?
• Zato što ne mogu da naprave "živi zid"!

Pita tata Pericu:
• Zašto nisi u školi?
• Nastavnica mi rekla da sam izgubljen slučaj. A zašto ti nisi na poslu?
• Iz istog razloga kao i ti, samo meni je to rekao direktor.

Muž se budi mamuran. Otvara oči i na stočiću ugleda čašu vode a pored dva aspirina. Na stolu pored kreveta ugleda ispeglanu odeću, zatim pogleda okolo i vidi da je cela kuća čista i pospremljena! Na stolu u kuhinji ugleda papirić gde je pisalo: "Dragi, otišla sam u kupovinu. Doručak je u rerni, sportske novine na stolu. Tvoja ženica!" Tad dođe i sin i muž ga upita šta se desilo prošle noći. Sin odgovara:
• Ah, ništa, došao si oko 3 sata ujutro, pijan k'o zemlja, sapleo si se na stepenik i razbio maminu najdražu vazu i povratio u hodniku, pa si se zaleteo u vrata i sad imaš modricu na oku!
• Kuku meni, ali reci mi zašto je sad tako sve pospremljeno i mama nije ljuta?
Sin objasni:
• Pa kad te je mama odvukla u spavaću sobu i pokušala ti skinuti pantalone, ti si rekao: "Gospođo, pustite me na miru, ja sam oženjen"!

Vazda je bilo budala, ali nije bilo Interneta da se i njihov glas čuje, pa su patili samo rođaci i prve komšije!

• Dokle ćete?
• Eee, moj taksisto, .. i ja sam bih voleo da znam gde je moj život krenuo ... voleo bih da znam pravac u ovom lavirintu života ...
• Do mosta znači, ...?

Pita gost konobara:
• Izvinite, da li napolju pada kiša?
• Ne znam, nije moj rejon!

Profesor biologije dolazi na čas i obraća se studentima:
• A sada ću vam pokazati kako izgleda secirana žaba!
Vadi on iz džepa lepo smotan paketić, otvara ga i vadi sendvič. Začuđeno se počeša po glavi:
• A zakleo bih se da sam malo pre pojeo doručak!