VICOTEKA

Ako misliš da se svet vrti oko tebe, ... lezi i spavaj, sigurno ti je nizak pritisak!

Ispraća Fata svog Muju na pecanje, rečima:
• Bolan Mujo, ako šaran bude skup, ti uzmi štuku ili smuđa!

Kada piješ, najvažnije je da imaš meru. Evo ja, na primer, imam meru zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od tri meseca.

Pričaju dva starija Crnogorca:
• Kako ti je u penziji?
• Ma, bez veze, ... isto radim, a manja plata.

Skupila se rodbina u bolnici, kod teško bolesnog rođaka. Konačno, pojavljuje se doktor, zabrinut, umoran, smrknut ...
• Na žalost, nemam dobre vesti, reče, posmatrajući zabrinuta lica - Jedina nada je da mu se presadi mozak. Reč je o eksperimentalnoj proceduri, vrlo je riskantna, ali to nam je jedina nada, osiguranje plaća proceduru, ali vi ćete morati da platite mozak!
Okupljena rodbina sedi zamišljeno u tišini ... Posle nekog vremena, neko upita:
• Pa, koliko košta jedan mozak?!
Doktor brzo odgovori:
• 5.000 dolara za muški mozak i 2.000 dolara za ženski. Nastupila je neprijatna tišina. Muškarci u sobi su pokušali da se ne nasmeju, izbegavajući da ženama pogledaju u oči, ali neko se ipak nacerio ... Muškarac koji nije mogao da obuzda svoju radoznalost postavio je pitanje koje je zanimalo sve prisutne:
• Zašto je muški mozak toliko skuplji?!
Doktor se osmehnu celoj grupi:
• To je standardno, ženskom mozgu se spušta cena zato što je već korišćen!

Stoje dvojica hipika na ulici i puše džoint. Iznenada ugledaju policajca kako ide prema njima. Prvi hipik vikne onom drugom:
• Žibe tebra, murija!
Tek će policajac:
• Stani, Žibe, čuo sam ti ime!

Patroliraju dva pandura i pričaju. Prvi kaže:
• Jesi li čuo šta ima novo?
• Šta?
• Odlučio komandir da stavi 4 ležeća policajca u zapadni deo grada.
• Ozbiljno? Jebo majku, ja sam garantovano prvi, on mene mrzi ...

Kaže ćerka majci:
• Znaš li mama da sam prošle nedelje dala oglas u kome tražim četrdesetogodišnjaka razočaranog u život?
• I, da li ti se neko javio? – pita majka.
• Da, javio mi se tata!

Zašto Italijani nikad ne roštiljaju?
• Zato što im špagete ispadaju kroz rešetke.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Sećam se koga sam oženio. Sećam se kako sam se oženio. Sećam se gde sam se oženio. Sećam se čak i kada sam se oženio. Ali, ubijte me, ipak ne mogu da se setim zašto sam se oženio?!