VICOTEKA

• Zamisli - prepade žena muža koji se kasno noću vraća kući - Tek što si jutros izašao iz kuće, neki muškarac je provalio u našu spavaću sobu i silovao me!
• Gde je taj gad? - besno viknu muž.
• Policija ga malo pre odvela, kad je čula pozive za pomoć.
• Šta?! Tek malopre?! - potrešeni suprug klonu na kolena.
• Onda je on ...
Ona klimnu glavom.
• Čitav dan? - opet će muž.
Ona ponovo klimnu glavom, vlažnih očiju.
• Sirota moja golubice! I ti si još imala snage da zoveš upomoć?
Golubica smerno spusti glavu:
• Nisam ja zvala, nego on!

Išle dve babe ulicom i naišle na šlajm. Prva kaže:
• Jao, vidi broš!
A druga krene da ga podigne, pa kad se razvukao, kaže:
• Nije broš, nego lančić!

Tri penzionera mudruju uz čašicu. Prvi kaže:
• Kad ja umrem, pokopaće me u drvenom sanduku.
Drugi kaže:
• Ja ću se tražiti da me kremiraju.
Treći dodaje:
• Obzirom koliko sam popio, mene će verovatno flaširati ...

Kaže Perica mami:
• Zašto si mi donela sir sa rupicama kad znaš da ga ne volim?!
A mama će na to:
• Pa ti pojedi sir, a rupice ostavi!

Bog sve vidi, zato popovi voze kola sa zatamnjenim staklima.

Došao Mujo kod psihijatra i kaže:
• Gospodine uvaženi psihijatru, imam jedan veeeeliki problem - uvek sanjam isti san. Ispred mene su jedna velika vrata, a ja ih guram, guram i nikako da ih otvorim.
Psihijatar:
• Ne razumem, objasnite mi malo detaljnije, piše li šta na tim vratima?
Mujo:
• Piše: Vuci

Na sudu, sudija pita optuženog:
• Pa dobro, čega se poslednje sećate pre nego što ste nožem izboli 12 osoba?
• Neko je naručio Medu Brundu od Slavice Ćukteraš, na svadbi ...

Kaže Milanče ocu:
• E, stari, kada bi ti prodao onu njivu, dole u lugu pored Jasenice, pa da mi daš pet 'iljada evra da snimim CD ...
• A da ja tebi dam dvesta evra, pa ti idi snimi glavu - odbrusi mu Radisav.

• Dokle ćete?
• Eee, moj taksisto, .. i ja sam bih voleo da znam gde je moj život krenuo ... voleo bih da znam pravac u ovom lavirintu života ...
• Do mosta znači, ...?

Zašto je Džej postao pevač?
• Nije mogao da dohvati kontejner.

Posvađali se Lala i Sosa baš dobro. Lala poče da preže konje u kola, da ide u grad. Sosa se vrpolji, pa ga pita:
• O`š povesti i mene?
• Mani me se, neću!
• Ta, povezi me, makar u šaragama ...
• Luda ženo, neću.
I tako, ... pođe ti on, kad ispred grada zaduva jaka Košava, poče kiša, munje sevaju, i Lala se skloni pod neko drvo. Utom lupi grom u šarage. Lala baci kapu na zemlju i reče:
• A lepo me molila da je povedem!